Delo

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ: III. ЧАТАЛЏА Узроци бугарске изнурености. — Кретање ка Чаталџи. — Напади на турске положаје. — Узроци бугарског неуспеха. — Обустава непријатељстава. Тако се, дакле, после битке код Лиле Бургаса, као и после борбе код Киркилиса, изгубио био додир са непријатељем. Војска бугарска, изнурена, не само што није гонила, већ је за неколико дана била осуђена на апсолутну непокретљивост. Заставши 20. октобра на фронту Виза, Асбуаг, Татарли, даље кретање би настављено тек 24. октобра. Пуна три дана одмора били су потребни двема армијама да дођу мало к себи, да се понова снабду намирницама и муницијом (ова последња нарочито је много утрошена била) и да поврате најзад ону моралну снагу, оно одређено осећање, које оснажава масе и допушта предузимање офанзиве. За то време кантонмани и бивуаци се проширише, а претходница је, и не чекајући покрет, учинила један скок у напред, заузимајући Визу, Муселин и Софулар. 24. октобра штаб III армије намести се у Визи. Главне колоне кренуше се за претходницом и убрзо је стигоше, пошто је она била допрла тек до линије Серај, Гечерлер, на обалама Ергене—Суџу. На другој страни, прва армија, мало измакнувши III армији и распоредивши тако трупе у степенастом положају, стигла је у то време у Чорлу и приступила је заузимању Родоста. До ова два места, као што смо видели, још раније је била допрла коњичка дивизија. Заузимање Родоста правдало се нарочито потребом, да се једном учини крај искрцавањима трупа из Мале Азије, које је ту скоро било вршено. Али, од тога момента, осећало се нешто неодређено у ваздуху, нешто што је чинило да се осећа, како машина не функционише више добро. Ентузијазам првобитни, грозничави и нагли импулс, који су добиле војске код Киркилиса, опадао је посгепено, у колико су ратне операције продужаване. Бугари су осетно по-