Delo

380 Д Е Л 0 Усред таквих патња и борећи се с тако страховитим тешкоћама, шта је било с моралом трупа и њихових команданата? Ја сам више пута имао прилике, да, идући с муком поред војних колона, започињем разговор не само с официрима разних чинова, већ и са простим војницима који би говорили француски или немачки. После битке код Лиле Бургаса сви су они били весели збот постигнутог триумфа, због обезбеђеног успеха ратног, као што је изгледало, а такође, што је сасвим појмљиво, и због тога што су дотле били изишли здрави и читави из убиствених борба пређашњих дана. О Чаталџи се говорило као о једном удаљеном објективу и са тврдим убеђењем да ће ту бити као и код Киркилиса, да се Турци неће држати. Сви су се већ гледали у Цариграду. „ Затим, у колико се постепено одмицало са егапе на етапу, линија Чаталџе поче им се појављивати много страшнија. Тешкоће о којима је горе реч била, при маршу и снабдевању храном, болести које су биле почеле пустошити војску, патње, једном речи, а које су бивале све веће и све теже, променише за врло кратко време морално стање трупа. Врло често појединци ме запиткиваху, сматрајући бесумње да сам боље обавештен, него они, и сви ме питаху за новости о миру, који су сматрали да ће се убрзо закључити. Затим, у току разговора, бивали су поверљивији, упуштали се дубље и изјављивали да им је доста рата и да најживље жеље крај. Тренутно осећање, бесумње, једног војника који се мучи и пати, једва корачајући под опремом која га је жуљила и у страховитом блату путова. Међутим душевно стање, ма да се налазилоу почетку заморености, унапред је предсказивало да ће наићи моменат, кад се неће више моћи даље! „Ови људи немају изглед победилаца“ — говораше неко поред мене, посматрајући ујутру 4. новембра, при пролазу једну колону, која се кретала у фронт. Не, једна замореност од исцрпљености и недостатка одушевљења обузела је трупе некада тако живахне, и готово једино главна команда, захваљујући врло енергичној личности генерала Ратка Димитријева, била је сачувала жарку наду да сврши једном за свагда са Турцима и да освоји Цариград. Међутим, генерали бугарски морали су знати, шта се дешавало ту поред њих и што је, у осталом, било свима видљиво. При свем том њихов упорни оптимизам трајао је и даље; они су сви веровали у крајњу победу, опијени првим успесима, и 3. новембра, кад се врховни