Delo

388 Д Е Л О радови који говоре о политици, али, у ствари, то су садашњестудије из социологије, које се односе на најразноликије стране социјалног живота; сви они с подједнаком објективношћу расправљају о правничким, економским, моралним, политичким и др. појавама и са изврсном речитошћу објашњавају узајамне утицаје и њихове најкомпликованије међусобне односе. Дабоме, као што је већ лако увидети, социолошка синтеза старога времена била је површна, покашто детињаста; она је потпуно одговарала епоси, у којој је, речено Меколејевим речима, философија речи господарила философијом појава. Због овога је испитивач и морао,. без колебања, признати за потребно, одбацујући празна и бесплодна уопштавања, да пређе на трпељиву анализу појединих социјалних појава. И у староме Риму срећемо не енциклопедисге, који би истраживали формацију и законе људскога друштва, већ дуги низ специјалиста, који се баве изучавањем једне од социјалних појава — права. На исти начин, и у средњим вековнма срећемо специјалисте, који се с искључивом жестином баве једпом ма којом појавом социјалног живота; такви су теолози, казуисти и т. д. Од доба Ренесанса, које карактеришу појаве апсолутизма и централизације, јављају се политичари, који с већим: или мањим успехом изучавају принципе извршпе управе. Упоредо с њима избијају историци и философи историје, који себаве изучавањем основних закона политике. Доцније, кад су под волшебном палицом капитала, никле колосалне фабрике, окружене блеском и, с друге стране, глађу и бедом, јавља се политичка економија, која изучава законе производње и поделе богатства. Са развитком трговине ниче трговачко право; са прогресом преступа, тог отровног плода савремене капиталистичке културе,1 казнено право. Статистика је за своју појаву обавезна 1 Лориа је један од социолога несоцијалиста, који теорији економског материјализма придају велики практички и научан значај. Уираво, као што се види и као што he се видети, он своја глсдишта заснива на економском материјализму, не ограниченог искључиво економским елементом. Овде је потребно напоменути, да треба избегавати нзједначавање појма капиталистичке и буржоаске културе. Као што се зна, прва је постојала још за доба Римљана н раније; друга датира поступно од Француске Револуцијс. Али, чега ради се и чини напомсна, сувише је уско одређизати условност преступа само савременом капиталисгичком, односно буржоаском културом. Кад се факт преступа може подвести иод економски детерминизам, може се, онда, учинити примена и на раније периоде: капиталистичке, предбуржоаске културе. Прев.