Delo

ОБИЧНЕ МИСЛИ И ОПАЖАЊА 357 86. Сумња. — Ако је крајњи циљ еволуције сазнање, свест, — зашто је потребан развитак од најнижег к вишему; од несвесног ка бесвесном, подсвесном, полусвесном и свесном ? Шта је то што је онемогућило да се у једном моменту стварања створи свест, као у библијској причи? На што фазе? На што прелази и ступњеви? И шта је то, што их је учинило потребним, јер то није могла бити творачка моћ, но нека друга која је њу омела! 87. О пужу. — Гдегод иде, на што се год ухвати, свуда он ставља свој прљави, балави траг. А сам ипак остаје прљав и балав увек. Има људи и у највишим круговима друштва и духа, у науци, у књижевности, у уметности, који имају ту прљаву и све запрљуј^ћу природу пужа. 88. О вођама пука. — Пазите на став оних који говоре пуку и воде пук. Једни су лицем окренути пуку и идући напред, они у страху да не изгубе кога од својих следбеника, једнако окрећу лице к пуку и пазе га, у оба смисла те речи. Други иду пред пуком уздигнуте главе, напред окренута лица и очију упртих к циљу. А пук следи их, гледећи им у леђа. Очарани и засењени својим циљем не окрећу се и не гледају нити маре да ли им цео пук следује, и нису ли их многи уз пут оставили. За то им се деси да дошавши циљу, окрену се и виде се остављени. сами, без следбеника. Док они први осврћући се одвећ често изгубе најзад пут и не виде више свој циљ, у бризи да сачувају своје следбенике. Тада отпочне лутање и тражење пута. Али је мало Мојсеја да воде пук по пустињи и да га најзад ипак доведу у земљу обећану! Видећи их да су изгубили пут и циљ, пук је разочаран, преварен и окреће им леђа. — Тако обе вође пука остану најзад сами и остављени. 89. О повратку к природи. — Одвише осећања за прнроду развија ропски морал. Зато су сви апостоли и проповедници повратка к природи (Русо, Толстој) уједно и проповедници ропског морала, религије трпљења. — Никаквог повратка! Вежи што даље напред, даље од природе, даље од самог човека; окрени им леђа, природи и човеку! Тако ћеш доспети и наћи вишег себе,