Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 4. нови ПАЗАР. Питање о Новом Пазару (о његову постанку и његовим: везама са Трговиштем и Расом) јесте једно од најинтересантнијих питања у српској историјској географији. Град Рас или Раса (грчки r) 'Paoi]) помиње се као тврђава од 10. па до краја 12. века. Почетком 11. века помиње се као владичанска столица рашког епископа (етохолод 'Pdoov). Из ове се рашке епископије доцније, у 13. веку, развила аутокефална српска народна црква. Још се град Рас помиње у другој половини 12. века као престоница Стевана Немање. Иначе се у нашим споменицима Раса јавља и као име области, управо Рашка у најужим границама (као околина данашњег Новог Пазара), још и као река Раса (данашња Рашка). Интересангно је да се то јавља и у 16. и 17. веку. 1202. г. у једном запису: гргадБ Pacb,. 1305. г. рашки епископ Григорије II столује „у дому светих апостол иже ва Расе“. 1452 помиње се манастир Сопоћани „ва Расе“. Светостефанска хрисовуља цитира села у „Расе“: Дежево, Сути, Беково, Тушимља. 1547, у јецном запису, спомиње се река Раса. Иу доцнијим записима 16. и 17. века Сопоћани и Ђурђеви Стубови рачунају се „ва Расе“. Према овоме, како се име Раса јавља за три географска објекта, име места, реке и управо једне жупе, не може опстати мишљење И. Руварца да је стари Рас био предео а не град. Па где је био тај Рас, град Рас? Теодор фон Ипен, заслужан за испитивање прошлости наших земаља, узима да је стари град Рас данашњи Нови Пазар и да је ту на римском друму, у Новом Пазару, била и римска statio Asinoe. Мишљење Ипеново, да је стари Рас данашњи Нови Пазар, нетачно је. Исто тако ни statio Asinoe неће бити где је Нови Пазар. Ја претпостављам да се је наш средњевековни Рас развио баш у римској