Delo

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ 395'зове вароши доста великом и добро насељеном. По Лефевру, све су му куће биле ниске и ћерамидом покривене, а већином су били зидане од земље или камена. Софијски ае. Петар, у својој историјској дисертацији (1655) рачуна Нови Пазар у ред главних вароши у Србији. И Матија Гундулић (1674) рачуна Нови Пазар у Србију и назива га великим местом (terra similmente grossa). Најопширније пак описује у 17. веку Нови Пазар говорљиви и емфатични Евлија Челебија: Нови Пазар се налази на тромеђи трију вилајета. Има 40—50 махала, 23 цамије, 7 хришћанских цркава, 5 богословских и 11 основних школа, 49 чесама, много ханова, 3.000 једноспратних и двоспратних кућа црепом покривених; куће су у баштама; у чаршији има 1.110 дућана, у којима се израђују разне ствари и продају лепе индијске, арапске и персијске тканине. Нови Пазар је настрадао 1689. године. Михаило Луиђи Муцио у свом делу La Sacra Lega contro la pottenza (Napoli, 1690) вели o нашем Пазару: „Место где се задржавају каравани и где се роба растоварује. Ова варош била је 1689. г. заузета, похарана и разрушена од Срба, са великом штетом трговаца, а нарочито Дубровчана". Та несрећа мора бити да је била врло велика, кад нам Дубровчанин М. М. Кабога, који је 1706. пошао кроз разваљени и још неподигнути Нови Пазар бележи: „Ово место (Novo Pasaro) би некада врло гласовита варош у Леванту, а сада је ништа; где беше (некад) 12.000 кућа, (сада) нема више од три стотине“. И у том пропалом Новом Пазару Кабога је нашао своје земљаке трговце. Али то страдање Новог Пазара није било ни прво ни последње. Важна је ствар за историју српских варошких насеља да \ Новом Пазару у 17. и 18. веку има поред Турака и Срба православних. Синђел пећског патријарха Арсенија IV., Партеније Павловић (доцнији владика) врло је лепо описао бегство и ломљаву пагријархову, у чијој је пратњи и он био. Они су из Хаса кренули са Брђанима ка Новом Пазару, „који су узели (германска и славено-српска војска) из агарјанских (турских) руку не без крвопролића (до 70 људи је заклано, и хришћана и агарјана). И кад смо дошли до Новог Пазара, и уредисмо се да по два уђемо у град, те да се ту одморимо од путног умора и да се са тамошњим хришћанима утешимо, кад изненада дође глас. да су наши војници катане са капетаном Сганишом отишли п оставили град празан и пуст, а Турци близу дошли..."