Delo

КРОЗ живот (Приповетка из савременог живота) ХЈ Милица се није надала да he Давид већ сутра-дан опет доћи. А кад је Давид ипак дошао, и то раније, много раније но обично, састанак ни с једне ни с друге стране није био слободан и неусиљен, — а то је честа последица многих слободних и отворених разговора. Давид је носио у себи мисли и чуства, што су се под утицајем Миличиним у њему заметли, а које није могао непо•средно, без околишења изнети или везати за раније разговоре, а Милица је, под утицајем докторкиних речи, увидела да друштво код познаника и пријатеља разних сполова никада не заборавља на ту разлику, и ако ти за то нећеш да знаш, или и за час само с ума сметнеш, оно је ту, да те на то опомене. ЈЂуди свуд виде намеру, и тако уносе пометњ^ и у безазлена срца. Са том је мисли Милица дочекала Давида, али и ако је знала узрок свом снебивању, ипак се није могла отргнути од њега. И тако су у ова два створа разни узроци изазвали исту последицу. Усиљеност се показала већ одмах при поздраву, који је био хладнији и укоченији но иначе, а затим по разговору, који као да никако није хтео да пође својим природним током. Напослетку се Давид ипак осмели да изврши што је наумио, чега је ради данас управо и похитао тако. „Госпођице докторе, ви видите, да ми данас нешто смета да говорим с вама, као досад што сам. Милица је осетила увод и није знала шта да рече на то. „Ја шаљем речи, што не одговарају мојим чуствима, а за.државам оне, које би хтеле да вам кажу, чега ми је срце пуно. 2*