Đul-Marikina Prikažnja

једео друго. Ђоша пак, поган, мислејећи да мп је татко пстина како Цпнцарпн, та неће зарадп на зета му мал да растура свадбу нп за нпшто јако големо, а никмоли за ђпрпт и лук, узеја да га за пнат мрвке расрдп и пред Ппшлије попре посмешп. Ама татко ми, видела сп, не беше Цпнцарин, но асли Нишлија те не теја да трпп маскаре. А заш’ је пак кпр-Тодорча лагаја? Е га би се пријетељи скарали и докарали да се свадба растури, та да сп туј удаде, куде је и мал, и момче и добро и убаво, за Ђошинога сина Дпмитрпја да сп удаде он своје девојче, Агну, што беше онаг стасала за удавање, како петровка јабука око Петров дан за ручање. Ама он једно, к’смет друго; Кршено га Чело претече. А било ли је овој истпна, не знам, тпке мене ме беше жал за њигову Агну, ако сам овој чула. Истпна несам чула ни од татка ии од мајку, но од жене, ама па мп прилега да неје л’жа... Неје. Јербо заш’ ме пишин онол’ко на њега мрзеше. А за Димитрија ме беше јако жал, дор нема дете, а т’г... Сас Митин милос’ сам се салте замајувала, а прокај дете узе да си забараљам мој севда, да не мислим све за њег’... Дете! Има мушко чедо, убаво, красно, да се прекипе човек за њега, за приказ... Има дете

97