Đul-Marikina Prikažnja

105

баш, ја кол’ки су (туј се у«ати за мустаћи и закачп ги поза уши), у татка ће му бидну пстп овол’кп, не лп почеја впће да гп уврћује а јоште нема нп дваес’ годпне... Што има јоште, Настаспјо? Нема више ништо, аџијо. Е не ли нема, ја бп тп с’га прикрајке ништо казаја; казаја би тп ништо салте да не постиш, ама не ли је посно, оно... бели лук тп у очи. Па не мп се задевај више око дете, око дединога Краљевпћа Марка. А бобаНастасија, татку ми за пнат, погледа у Сотираћа, па викну; Модроокаста Евдокијооо ! Ааа! С’г ћу, с’г, гласи ми се свекрва из мутвак, мислејећи што њума вика (њума си је било име Евдокија), а ми сви та у смејање. Боба-Настасија пак: Ама, вика, зар Евдокија неје убашчу? Гласи се из мутвак... Што работи там’ ?!... Тике свекрва ми ете ти гу: рукави гу подигнути, на њума су чисте шалваре, ако је у башчу од собајле работила; обедве гу руке пуне; у једну тепсија пуна сас пуцке, 22 што ти се виду како цвеће од дрвеће, у другу руку оканица сас вино, црвено како божур...

22 Кокице.