Đul-Marikina Prikažnja

66

кротко да збори, не разбра пч нпшто. К’да се татко ућута, кпр-Тодорча тпке зажмп п устури главу, мрвка па затури Фес чак на шпју, како да му на чело и теме тежп; прптресоше му се п собраше онеја њпгове гнацке уснпце, а он узе да чука сас бастун у калдрму п да отеза: Полеееј.. . жпв тп Бог! Кррршено Чееело ! . . . Јааа! . . . К‘д попЈзеее ! . . . Полеј, Бога тшш ! . . . Отеза, чудн се нпшто. чудп. а у хатка мп не гледа. Татко га сврћа, впка га под осмалаци на по једну чашку две ракпју лпмонију, јербо таман си је вре.ме за ракпју, а он јок, неће, има, вика, дом работу. Једнаг излезе пз обор дорп спотурајућп се. в 3аш’ се чудп ништо за Кршено Чело ?“ мпслеше.м Јербо ја несам онаг знала што се Дшштрпје впће венчаја сас девојче на аџпНастасијинога кпрлџпју. Јооок. Нпшто не бешем чула за њпгово венчање; мојп су окутали од мене. А да сам онај дан чула, кој знаје, умрела бн, утепала би се. Пројде гоца. па т’г чу. Полако, полако дор ми казаше. Не ли овој би при вечер, та мп нана простре килимче, како ја други пут што работешем, туј под пенџер од собу куде сам ја бпла; а време па што бегае, манп се ! Не пршшчеше