Đul-Marikina Prikažnja

91

V

д . IV један дан... Седела сам у таткови ми читаву педељу сас Миту. И Мита туј сиијеше, одотле идеше на дућан, и па туј дојде иа вечеру; а ручак му се носеше одовде сваки пут кад год смо у таткови ми на гости. Један дан, прокашља се татко пред сокакња врата. Иеје имаја адет да чука у врата више но салте један пут, а к’д впће чује л’лане ели папуче кроз обор. иде ники да му отворн, он узне та се прокашље: салте да ие питујемо који је, но једнаг да отворимо. Један дан баш пред икиндију прокашља се, а ја отрча да отворим. Улезе а ие ме погледа. Познава се што ништо има, зацрвенеја се у лице.