Dobojski list

Зимска кампања народног просвјећивања почиње 1. новембра

У зимској кампањи иародног просвјећивања у добоЈском округу описмениће се 10.400 лида

У Доооју је 17 октобра о- ј држана Окружна конферен- ■ ција по rmraiov народног про- i сбјећибања на kojoj су при-1 i сустбобали претстабници ма- ј i сођиих гштифашистичћих ор-, i ганизација и побјереници и[ i референти просбјетних одје- 1 љења сбих среских народних ’ одбора. Конференција је тра- : јала дђа дапа и на њој су де- . таљно распрађљена сђа пи- , тања у ђези народног про- , сђјећиђања и донесени ћонћретни заћључди за нођу зимcby ћампању. Конференцију је отђорио пођјеренић Просђјетног одјелења ОНО-а друг- Ш. Бешла- 1 гић ућазађши на значај ође ћонференције и истођремеио )е подђућао најђажнија питања на ћојима се треба најђише задржати. Реферат о народном просђјећиђагну одржао је рефе- 1 рент за мародно просђјећи- ■ ђање ОНО-а у ћоме је изме- , ђу осталог речено-.

ј Ођа ћонференција по пи-1 ј тању народног просђјећиђа!ња сазђана Је ради тога да; јби се стђорио план за opra| низођање нође' зимсће ћампање народног просђјећиђаН)3, претресла исћустђа из, ‘досадашњег рзда, утђрдило прађо реално стање и мотућ- i ности с ђојима располажемо и преузеле ћонћретне, број- ј чаие обађезе по поЈединим: срезођима. Глађни недостаци прошле зимсће ћампање били су: слаб 1 рад сресћих просђЈетних boмисиЈа. ради чега је услије-, дила нећоординациЈа у раду на самом терену, недостатаћ , бућђара и осталог матери Јала, ј недостатаћ ћадрођа, доста; ћасан почетаћ саме зимсће! ћампање, слаба ћултурно-просђјетна пропаганда, трћа за броЈчаним успЈесима и ћод 1 тога не ђођење рачуна о солидности и о ђђалитету рада.

Тежиште рада и у ођој зимcko) ћампањи биће на сузбиЈању неписмености. Да би се сузбијање неписмености спрођодило стђарно плансћи пзђршен је попис неписмених. По досадашгним подацима иа нашем obpyry има близу 90.000! неписмених, што би износило ј једђа 36%. Нажалост проценат неписмених )е много ђећи. Нарочито пада у очи мали бро) неписмених у срезу Грачаницн, доћ и у сђим осталим срезођима може да се ђиди по поједииим мјесним [ одборима да )е пописиђагне ђршено аљћађо и без ћон- 1 троле. Употпуњађање пописа ј неписмених мора се најоз- ј бил>ни)е схђатити и сталној га ђршити babo би еђиденци-| ја неписмених постала потпуна. Течајеђи за рукођодиоце аналфабетсћих течајеђа исто нису схђаћени дођољно озбиљно иаћо тим течајеђима рјешађамо питање ћадра. Прошле зимсће ћампање радило је на нашем оћругу obo 700 теча)еђа за неписмене, од boјих |е стђарно зађршило 557. Број описмењених износио- |е 9.894. Најбоље резултате је постигао срез Тешап, са 2.411 описмењених, а на)слаби)е срезођи Брод и Оджаћ. гдје Је сађ рад на сузбијању иеписмености био стихиЈсћи и несређен. Најђеће осипагне течајеђа било Је у срезу Дер- ј ђента гдЈе fe од 162 организођана течаЈа расуто 100 течаЈеђа. Глађни кедостатци у раду су били: слаба ћонтрола и помоћ рућободиоцима i течаЈеђа, трћа за што ђећим броЈем течајеђа не ђодећи рачуна о ћђалитету рада, слабо старање о смЈештађању и материјалних сре-1 дстађа за редођан рад течаЈеђа и ђрло слаба пропзганда, међу неписменим о потреби ■ учења писмености. НиЈе риједаћ случаЈ да су течајци ’ приђупљени у течај а да им ; није прађилно обЈашњеиа bo- 1 рист и потреба да науче чи- 1 тати и писачи. Исто таћо ни- 1 је на испитима узет дођол,но | ■ строг ђритериЈум ћод оцје- i њиђања и дађата су уђЈгрења о зађршеном испиту и i

оннма ћоји нису сађладали ј осиођно прописаио градиђо. : i 11и ође годиие ми се не мој f жемо одрећи помоћи учите- / ља у ђођењу течајеђа и сђа- I ћи учитељ у тођу ође зим- | \ cbe ћампањеЧреба да узме [ 1 ! обађезу да зађрши бар Један, • r i па и дђа теча Ја. Сађјетођап,а ј l са рућођодиоцима течајеђз 1 с

i треба одржађати редођно. наЈ- 1; ј ман>е у 15 дана једаппут. Сђи ■ течаЈеђи морају се регистрођати одмах ћод сресћих про-1 сђјетних одјељења и не може, се дозђолити лањсћа анар- ] хичност у том погледу. Y | ; тоћу опнсмењзђап,а, у robv ! рада течајеђа мора се форi сиратп постепени прелазаћ течајеђа на читалачће групе.ј јЗађршени течај треба да наi стађи са радом bao читалач[ba група. При бирању лите-] iparvpe за читалачће групе ђодмти рачуна о састађу чи- ] талачће групе н нмђоу на [ ! ћоме се налазе присутни. Сђа ! I babo би добро било да оћђир- ■ i ии план за један ћраћи нери- ј |од састађе Сресћи просђјет- [ [ни одбори таћо да рућођо| диоци' читалачћих група зна-, IЈу шта ће се читати и да не ј | узимају материјал без nhabђог плана. Ради тога и са ру- ј ћођодиоцима читалачћих гру- ] ; па одржађати пођремена са- ј ђ|ет 'ђања Има срезођа гдЈе | с ■ - -не раширене I i с.’ , vс. • мјестима (Те- , слић). . | Гаћмичење на сузб бању иеписмености упорно спро| ђодити и резултате редођно достађл,ати и објађљиђати. Разђити појединачно таћми! чење и најбоље награднти нођ- ' чаним наградама и писменим , похђалама. Тежиште рада сђа- I | babo бацити на радниће и ' ! сељаће.

Врло ђажна форма рада | boja Је непосредно у ђези са i [ течаЈеђима и читалачћим гру- [ | пама Јесте осниђање читао-1 ница и ћњижница. Поћретие ■ [ библиотеће на нашем obpyry, [ [ ћојих има 63, нису дале оче[ ћиђане резућтате. Избор самнх рућођодиоца иије уђијећ ] ■ бно најсрећниЈи. Осим тога ђрло мали број ћњига је читан. ИаЈнезгодниЈе је било то, што поћретне библиотеће нису имале прађилан избор ћњига обзиром на ћонћретне потребе појединог мјеста гдЈе су слате. Зато ће се приступити ућл,учењу поћретнихбиблиотсћа у cpecbe народнс библиотеће, а ође he онда формирати поћретне библиотеће ђодећи рачуна о средини.у boiy се шаљу. За нас су најђажније cpecbe народне библиотеће, hoje морлју [ постати жариште и расадиић добре bihnre. Нажалост у срезођнма I'рачаница, Зађидођијћи и Оџаћ мјесецима ћн>иге 1 cpecbe библиотеће стоје не-1

I распаћођане. Иајђажније је! ; пронаћи способног рућођо-! диоца и по нешем мншљењу I то треба да буде учитељ, ho- ј : ra he се ослободити рада у [ , I дђа одЈељења и ћоме he СНО [ исплаћиђати МЈесечну награ- [ • ду. Он би имао дужност не : [ само сђаћоднеђно бити у б’и- [ i блиотеци, него и обилазити библиотеће читађог среза. Ра- ј , ди популаризације ћњиге тре- 1 ■ ба одржати у тоћу зимсће i ћампање изложбе ћњига у • оћђиру „Педеље библиотећар- ј • стђа". Иа с<*лима форсирати ј ■ читаонице уз boje наслањати | • библиотеће. а по градођима! : ћњижнице на boje иаслањати ј i читаонице. Сђе библиотеће у ■ мањим мЈестима настојати уЈединити у Једну, Једино тре- i :ба остађити ђиблиотеће са; традицијама (радничће) ћо)е; ■ ђећ имају сђој ђећи ћруг чи■ ј таоца. 11a селима ћултурни ; центри за сада трсба да бу-1 јду читаонице и њихођом.ра-i ду и уређењу морамо посђеI тити много бриге и пажње. |

I До сада смо имали сђега i 4 народна уннђеозитета и то , i v Зађидођићу, Тсслићу, Мо-1 јдричи и Оцаћу. По нашем[ мишљењу услођа за рад на- , родног униђерзитета имају [ [ Брод. Дерђента, Зађидођићи'. i Добој и Теслић. Без плана, , [добрих предађача и измјене | предађача не може се зами!слити прађилан рад народ| них униђерзитета. Y том по-1 гледу биће пружеиа помоћ ј од стране Земаљсћог народ-1 ног униђерзитета. Гдје нема | 1 услођа за .редођаи и добар 1 [ рад народног униђерзитета ] ј треба у тоћу зимсће ћампа- i ње припремити низ добрцх ,

! предађања н одожати их по-1 [ ђремено, ' алц име народног : ! униђерзитета ни у ћом слу-[ ј чс.Ју ке смије се профани[ сати. ј Тамо гдје зато има услођа [ предађања he се дађати и у | оћђиру усмеиих нођина.

Даље, моћно средстђо за . иародно просђјећиђање је сђа- ј ( ј babo филм. Међутим, мн ни- . смо успјели да то средстђо ’ I исћористимо и посјетиоци на- < ших су уђи- ј јећ Једни те исти. Ceocbe ма-, I I се нису организођано дола- i

јзиле на филмсће претстађе и i то сђаћаћо треба омогућши < У мјестмма гд(е има ћина. По- ! i ,стоји могућност и изгледи да < ћемо у идучој години рас-; I пс>л.)гати са поћретни ‘ћином!, I boje би no одоеђеном плану i |обипазило села. ј

По статистичђим подацима ] •[ ми имамо ђелићи број диле- ■ • јтантсћих група и пЈеђачћи.х ; хорођа, али оне су у огрсм• ном броју пођремене и без i [ плансћог рада, и постају ab! тиђне само поед спреман.е ] ■ i ћаћђе приредбе Али ма ho- ј ■ лићо те ди.четангсће групе, ј ■ пјеђачћи хорођи носе назиђ • умјетничћих група, оне су у, ■ i стђари ђрло мало умјетничће. ] : ј Оне cv ђеђином постале сред-1 • стђо за прићупљање и остђа- ј риђањс матсријалних ср.ед-, стађа појединих организација ■ | и друштађа и наше приредбе| ■ нажалост носе понећад оби-ј ■ љежје материјалног еф.ћга.ај ,не пр\'жања ћултурмо-умјет- ] ј ничћих задођољађањз широћим сло|еђима раднића и се- 1 љаћа. Ту стање треба ради-, ћално измЈенити. Треба оћупити снаге. Y мооу ођих групица постоЈе расути младн таленти bc.Je треба пронаћи и оћупити. Љима he се рмргућити, одлажењем на разме I ћурсеђе, да се изграђују н усађршађају. Y Добоју мо-1 рамо формирати Једну јачу; оћружну дилетантсћу групу, ј ! boja he пружити помоћ оста-! !лим групама по сресћим мјеi стима. Y сресћим мЈсстима! | сђаћаћо остђарити чђрсте и i сталне умјетничће групе ос-! ! лањајући се на Мјесна син-1 дићална ђијећа. Ође групе јморају да пођежу сђо| рад |са селом и да пруже помоћ сеосћим дилетантсћим груМноги срезођи нису у при- ј премама за зимсћу ћампању ј изђршили задатаћ реоргами-1 [зације и учђршћгња сресћих] ј ћултурно-просђјетних одбо-] ра. На ћонференцији у Министарстђу просђјете заЈгљу! чено jj' да се у сђаћом с.резу i оц>орхи сресћи ћултурно-просђјетни одбор састађљен од | претстађнића просђјетних ђласти и сђих антифашистичћих организација и ћултур. дру[штађа boja лостоје у сресћрм мЈесту. Ти cpecbn bvnrvpно-просђјетни одбори су по-1 ј моћни органи народне ђласти [н они су одгођорни за boординацију рада на терену и [ пружаЈу помоћ у сђкм аћци-, Јама и формама народног, просђјећиђања. Уједно они стђарају план рада и pvbo-l ј ђоде тим радом, Од њихође i чђрсгине и залаган,! зађиси-] јhe нс само успЈех ође зим- ј cbe ћампање. него уопште у-, спјеси у раду на народнрм!, поосђјећиђању. Tabo исто мо-1 !рамо остђаоити и ћултурно-1 !просђ|етне одборе при сђим| ј мјесним народним одборима. ј ј Послнје реферата подниЈе- ; ли cv изђјештаје о стању на!: тепену сресћи просђЈетни реј ференти, а затим се разђила I жиђа и п.чодна дисћусија по i : сђим ф рмама ћултурно-про- , сђЈетног рада. i КонференцчЈа је дони Јела ћонћретан план зимсће ћам- ■ пање народног просђјећиђа-! 1

I ња и поЈеднни срезођи узели I су бројчане облђезе по глађ: ним формама ћултурно-просђјетног рада. ј Tabo је примл,сна обађеза да се у тоћу ође зиме опис!менн на нашем оћругу 19.400 нешгсменчх. Поједчни срезој ђи cv прпмиии да описмене: Тешањ 2.500, ДобоЈ и Грача!ница no 2 500, Теспић и ДерI I ђента сргз по 2.000, Зађидо■ јђићи 1.800. Модоича 1.500, Б. :|Брод 1.500, Маглај i;soo, Жепче и Оцаћ по 1 000 и Дер, ђента град 500. Чита.чачћих гоуиа ће се ! организођати 1.280 и то: До| бој, Модрича и Деођента срез ,! по 150, Тешон, 140, Грачаница , 120. Теслић, Брод и Зађидо- ,ђићч по 100. МаглаЈ, Жепче и . ј Оџаћ по 80, Дерђента град 50. ■ I По селима he се формира■ ти 78 читаоннца и то: Добој ■ 20. Грачаница 15, Дерђента i срсз 10. Брод 8, Тешањ и ;; Оцаћ по 5. Зађидођићи 4, ■ ј Теслић, Маглај и Модрича no i ј 5 и Жепче 2 читаоницеНародни \ , ш , ђег'3l' т ,’тн h-' •! се формирстн у Tec.i ! боју, Зађидоћићу, М-д«ачи, јБроду и Дерђенти, а у осталим сресћим мЈзсгима форми■ [ pahe се предађачћи аћтиђи. 1 Примљена је обађеза да се у i тоћу знме одржи најмање ■ BВД поедађања за народ. Осим тога примљене су 1 : обађезе и по сђим другим i формама ћултурпо-нросђјет!ног рада, bao: организођање , течајеђа општег знања у Броду и Дерђенти, затим осни■ ј ђање сталних фолћлорних гру-1 i па по сђим срезођима и стђа- 1: рање ста.чних дилетантсћих ■ ! група и пЈеђачћих хорођа. На ћонференцији Је обЈађ-1 ] л,ено и примљено таћмичење , | по слиједећим тачћама: 1. Ко he ђише описменити | неписмених? 2. Ко he боље организођа. ти моежу аналфабетсћих теi чајеђа међу радницима и у . | селнма гдје нема шћола? i 5 Ко ђе оспосббити 6ehi ! бро( рућођодиоца аналфа бетсћих течајеђа? 4. Ко ће одржати ђећи бро; састанаћа читалачђих груга по плану Cpecbor ћултурнс! просђЈетног одбора? 5 ЧиЈе he ћњижнице имати ђећи броЈ сталних читаоца и ђећи број прочитаних ћњига? - ’ 6 Ко he боље организођа| ти рад сеосћих читаоница и [прађилнију употребу поћретних ђиблиотећа? ј 7. Чији ће народни униђерI зитет одржати ђите предђиђ них поедађаи, i и обухђа-1 тити ђеђи број п сјетиоца? ' | 8 ЧиЈи he Срссћи ђултурно, поосђЈетии одбор поћазати | бољу у раду? 1 9. Ко ће ТјчниЈо и на ђри| Јеме достађљати педатће о ! раду на народн 'м просђјеј ћиђањ\’? 10. Ко he успјешннЈе изђк ; шити надопуну пописа ц писмених? S 11. Ко he изђршити болје. ј пропаганду за зимсђу bajLa ј пању ? \ 12. Ко ће боље организо4 ђати сћупне посјете сељаћа ■ и раднића на филмсђе прет[стлђе и bo he остђарити ђећи број пасјетилаца ћина са села? 15. Ко he боље ооганизођати „Недељу народног просђЈе; ћиђања" и имати ђећи успјех?

Broj 4.

Борба против неписмености

Дајмо књигу у народ

Предавачки рад

DOBOJSKI I.IST

Филм

Приредбе

Strana 3.