Domaći živinarski ljekar

ПСЕЋА БОЛЕСТ

Беснило, Бесноћа (die Wuthkrankheit) залеће се сама од себе међу домаћом жнвпном само у псу, врло редко у мачкп, а постаје од разлпчптп замршенн околностп. Кадкад се појавља као редња међу пспма, курјацпма и лисицама, na јој се незва за узрок: него ако бесна жпвина уједе другу ,здраву, прелазп болест на ову, шта више и на човека. Но бесноћа се може заметнути не само уједом, макар овај п педопре до крви, него и. онда,'кад бесно жпвцнче облпже огребљену илц другчпје рањену, или врло танану кожпцу, н. np. устне, илн пак кад се онаква места дотакну слпне или крвп од бесне жпвпне. Из свпју овп узрока постаје бјесноћа, а када ће-се појавптп, то се незна; него се болест ова свагда довршује смрћом. Да се бесноћа не појавп, то се може, у колпко je могуће, препречитп обдржавањем ево овпм наредбама, које треба свеједнако пзвршпватп: 1) Нека се умали сувпшнп број пспју што се впше може. У овом погледу нека се оштро пзвршују проппсп, постојећп у свакој земљп о држању псета п о убпјању пусти и сувпшнп пспју. 2) Сваки господар пса илп друге домаће жи-