Domaći živinarski ljekar

36

се по тим, што се улеље, омекшају им костп, набрекну жпле, брз умор прн радњи,| дебеле и дуге длаке, дебела кожа, немарљпвост птд. Старп нзтеранн коњи ову болест лако добнју. Бала н подкожњак (црв) су насљедне болестн, н то тако, да ждребад од балавог ајгира или балаве кобнле, или балавн на свет долазе, плп за кратко време у балу падну. Узроци ове болестн могу битп рђава рана и вода, нечнстоћа у обште, премног губитак семена, особнто код старији ајгира. Ово се све дуже потезати мора, док бн коњ због тог у балу пао, него брзн долазак бале обично је са каквом другом болешћу у сајузу. Узрок бале може бити н кад се коњ разладп кад коња на ладан сасвпм ваздух нзведемо, кад коњ ознојаван дуго на зимп непокривен стајати мора. Опаспа је боља, ако се јошт п подкожњак прп бали заметне. Бала је јако прпљепчива. Болест ова прећи може с једног коља на другог, ако здрав коњ нз онога валова једе гдп балав једе, а из оног суда воду пнје нз ког балав ннје, ако га с покровцем од балавог коња покријемо, ако му узде балавог коња метеио, ако га чешагијом чешемо, којом смо балавог коња чешалп, птд. Здравом коњу, ма гдп мало бале задобијо, мораму се после 30—40 дана подпуно указатп. За човека је бала јако опасна, особито ако коњ. при 'прег.тедању прсне, па кад у очи, науснпце илн ма гди на друго место кап која падне, ту се одма разрањавп п пзгризе оно место. У најновпјем добу прнповеда др. Русхајм у Прагу, раз-