Državopisъ Srbіє sv. 2

94 Д У Е а т а ц ѳ о а р с -ї | ВРОЙ И и е і> у іи г* у і: а 1862. і 8 6 3, ПРИХОДА НЕЧИСТОТЪ поираћене тиксе ЧИСТЪ приходъ 1 11 Кладовекій

681 596 по 486 1 12 Л іоб о війскін

444 846 526 320 13 Милаиовачкій

246 898 20 878 1 1/4 Митровнчкій

18.724 15.392 13 15.379 1 15 Мокрогорскій

698 1.197 439 758 І 16 Пандиралскій

814 917 146 771 17 Радуєвачкін

4.297 9.18» 445 8.744 18 Райскій

8.039 0.188 47 6.141 Рашкій

358 854 312 542 20 Смедеревскій

. 11.352 15.264 13 15.251 1 24 Суповачкіп

815 746 138 608 й Текшекш

1.766 1.962 5 1.957 23 Топчидерскій

3.398 2.914 2.914 24 Ушћа Дрипе

4.350 6.589 27 6.562 25 Шабачкій. .

3.642 3.634 6 3.628 1 26 Шепачке аде

305 398 154 244 I 27 Янкове клисуре

3»6 235 89 146 I Свега

| 100.240 1 112.675 | 3.774 | 108.901 По велнчнни ђумручки прихода оцѣнюе се наочигледъ и важность поедины ђуиручіш точкііі за тргованѣ. Бѣлградскій е ђумрукъ ирвый у Србіи ие толнко по вєлкчітни вредности извоза , колико по огромномъ увозу, у коме онъ са облнжньомъ Аустріомті посредуе; онъ доноси трећину свега ђумручкогъ прихода у Србіи. Затимъ долази на редъ Митровица, ноя е по земальскій извозъ важна и Смедерево, преко кога се у єднакой вредности и увози и извози. Ове су три точке засадъ по отечествепу трговішу найважніе, а спе друге манѣ су знатие; шта ваше, многе су быле до пре мало година важніє-но сада што су. За трговішу съ Аустріомъ важпе су іоштъ и ове точке: Рамъ, Дубравица, Шабацъ и Текіе; съ Турскомъ: Ушће Дрнне и Алексинацъ; и съ Румунскомъ Радуевацъ. Овы дванаєстъ Ьумрука заедно съ топчндерскнмъ , кои 6 у овой годшш съ бѣоградскимъ споенъ, по ныініімъ приходпма еудећи нажни су по трговшіу, еръ и државной каси примѣтие доодке даю, одъ осталы петнаестъ едва половина текъ сама себе издржава а други седамъ више расхода но прихода каси прнчиняваго, накъ слѣдователно и по трговину одъ велике корысти нису. № се чистъ доодакъ Ьумручкій нзнађе , мораю се одъ нѣга оне таксе одузетн, кое су трговцпма на разно еспапе, а нарочито путничке конѣ, повраћене, као што е у горньои скрижали за свакій ђумрукъ у год. 1863. и учинЬно. По одбитку наведеноі'ъ понраћепогъ прихода изнео є овай у годики 1863. до 100.000 дуката, пакъ ако е ова врло полетна съ тргованѣмъ и была, као што се неђе подобна скоро повратити, то ће ипакъ опай чистый приходъ за касу 3' будуће у толнко пре остати, піто е съ 1. Фебр. 186-1. годные нова ђумручка тарифа у животъ ступила, по сили кое скоро сни увознн а и многи извознн трговачкн предмета несравііъііво више ђумручине плађаю, но до оногъ времена. За сачиненѣ пижеставлѣпы скрижалін употреблѣна є сва могућа сліотрепость, да се што већа точность постигпе. Што се другогъ дела полезности речеиы прегледа тнче, т. є. процѣньвванп тамо изложены величина , мы смо се ползовали званичііимъ цѣновннціша изъ цѣле землѣ, и изъ варошн Бѣограда посебно сабранима, тако, да се у овоме погледу слабо у коіон другой зегалыі съ подобномъ точности ради.