Državopisъ Srbіє sv. 2

86 Ано повише година окрета сооляшнѢ трговине Русіе у рачунъ узиемо, то е одъ звечећегъ нови,а увѣкъ выше у зем.но долазило, него што е изъ нѣ излазило, а та величина износи за петолѣтіє 185!.—1855. по сданъ миліонъ рубали сребра. Одъ заключеногъ панъ мира у 1856. годинн, поче зяечећіи новацъ изъ землѣ бѣгати, те поредъ честы спречаваюћін мѣра за извозъ све до найновієгъ времена одлазаше далеко више новаца изъ землѣ но што се уносаше и. то 11 и по миліона годншнѣ одъ године 1856. до 1860. У првой години селячногъ ослобођеня више е отшило но дошло 8,650.000, у години 1862, 34,282.000, а у ланьской години страшна сума одъ 54,300.000 рубаля сребра! Пре мѣеецъ дана наступивша новчана криза у Европн . као оно и у годинн 1857. у исто доба, кпя шконто мѣницама у Лондону и Паризу одъ 5% на 10% повиси, учнниће да ће се и у тенућой а и у ндућой 1865. години много драгоцѣногъ метала изъ Русіе нзвући, кое са онимъ, што с одъ године 1856.—1863. нпнешено учиИиће лако да изъ Русіе крозъ 10 година 200 миліона рубаля у звечећемъ новцу изиђе, На 80,000.000 жителя у свой Русіи доћн ће одъ прнлике 600,000.000 у звечећемъ новцу одъ кое суме надъ се речнны 200 миліона одузму а оно дода што є у землыі сковано, свакояко дѣло на видикъ излази, да ће тамо % готовитъ новца манѣ быти но пређашньн година, а съ тиме да е и прво условіе за богатство народа нзгублѢпо. Са поуяданымъ статистичпимъ податцыма доказано є, да е велико руеко царство сада сиромашніе но пре 10, 20 а и 60 година, а исто тако изванъ еваке сумнѢ стой, да и наше отечество ніе тако богато , као што е пре 20 година было. Да не рекнемо да ће обе землѣ и дублѣ у снротнньн огрезнути но да е нашшжін стеленъ у томъ погледу достигнутъ ниакъ наведено дѣло равновременогъ обогаћаваня свогъ европскорь запада свакомъ родолюбнвомъ Слапеннну велику бригу у будућносгь задає, ноя ће текъ опда нестати, надъ више вниманія и труда на вћгу свое иародне економіе обраћали буду. Іоштъ у гіочетку овогъ спнса речено е, да е вредность непокретногъ имаіш у Србіи по цѣли праведпієгъ расположена ппреза пописана. Да бы се іоштъ и већа поресна правица постигло, кадь бы се умѣсти продавпе вредно* етч добара пьннъ чистый доодакъ изпашао, стварь е обште понятна, али се кодъ насъ іоіпть удѣлотворити потоме неда, иіто нити научно спремлѣни людій, нити довольно новчаны средства за речену операцію на расположена» имамо. Наведеномъ послу ішало бы предходитн геометричко премѣраванѣ землѣ и сішмапѣ чертежа свію обрађевино, кое є у призреню обезбећеногъ прнватногъ права собственостн, мугућностн єфтііпогъ задуживаня, лакости округливаня польски нмаовина а и войничке обраие землѣ одъ осведочеие користи по државу, али збогъ поменути недостатака неда се та творевина тако лако удѣйствоваги не само у Србіи но и у већой половннн Европе лочншочи прво съ Енглезскомъ. За праведно порезнванѣ иемогу се дакле нроияведене кодъ насъ процѣне самцито употребити, но мора ее као помоћно средство и личка заслуга газда у призренѣ узети, као што еиу самой отвари при проценьивашо имавя и сво людство по своіой привређиваюћой способности пописано. У свимъ скоро краєвима у Евроии найглавніи део државногъ прихода састои се изъ пореза кои се на непокретности како грађевлне тако и обраЬевнне удара, еръ польска иривреда сачинява свуда главный напоръ нарпдногъ богатства. У Енглезской є додуше и прерађиванѣ снроинна вр.ю в^жанъ дѣо