Državopisъ Srbіє sv. 2

ћавати га увећаномъ вредности свІго приходни нзвора, чему ће добра земальспа управа и екоиомна врлина грађана снажно допринетк. Изъ предходећн скрижали увѣрили смо се, како є вредность ненокретности (саставлЬііе кодъ пупиискн маса изъ непокретногъ иманя и опогъ у облигаціями налазећегъ се) у годинн 1863. на 105 породица , — 500 душа — 8060 дуката износила, кою суму кадь са 12% сманьимо , изъ узрока што оволико одъ прилике оне сиромашне масе изиосе , съ коима судови одъ годи.не 1852. овамо нерукую, то добіямо 7095 дуката а по процѣші пореской износи она и 8.800 дуката. Порезске су дакле комисіє лянашле да 100 породите вшпе непокретногъ иманя притпжаваш ,* но што іи судови излажу рукуюћи са посмртннмъ имаігЬмъ. и то са 24% више. Међутьмъ овдѣ се прнмѣтмтн има, да ће кодъ судова више одъ снромашніи него пдч. богатіи грађана нманѣ лодъ руконанѣ долазитн изъ горенаведеногъ узрока, што богата грађани дуже ;киве, те ньина дѣца по смртя родителя као тіунолѣтна остаю, докъ сиромашнн отчеви зарана умирући и свою дѣцу у већемъ брою у недозрѣлости оставляю него газде. По овомъ правилу ноступаюћи износила е нредность непокретности кодъ 100 породица у мѣсто 10.456 дуката подъ судова прибележени у самой ствари 13.080 дуката , уашіаіоћи за основъ лань'гку лорезску процѣну. Слћдуюћій прегледъ протолкоиаће подробніе одншпепѣ нашегъ имовногъ ставя къ порезу плаћеномъ у временомъ растаяню одъ 17 година. Г О Д И Н Е 184*5. 1863. 1. Бро и жителя

900 000 — 1,108.700 2. Брой пореск і глава

у . . 144.269 — 209.863 3. Вредность непокретности, у дукатима 23,544.000 — 19,516.000 4. На 100 пород. долази иепокр. ло пуинлс. рачун. дукаата 10.546 — 7.095 5. „ „ „ „ по правимъ рачун, ., 13.080 — 8.800 6. И.іаћено в пореза

• 7. ІІлаћено интереса лвпимъ касама . . . ( Сну па. . 328 829 — 579 696 8. Порезъ и интересъ изиосе одъ иманя у дукатима . Г40% 297% У годики 1846., надъ є у порескимъ главама и разломана было, долазило є на 1000 порезъ плаѣаюћн глава по 6250, а у годинн 1863., надъ су ови разломцы наредбомъ попечительства Фипаисів одъ годиве 1850. престали и све главе као пупъ порезъ плаћаюће усвокие долазнло е само по 5300 душа кое обратно узевши показує, да спрамъ жителя сада више порезъ плаћаю но пре. Вредность непокретногъ иманя сманѣна е безъ руинѣ у слѣдству сужепогъ обрађеногъ земльишта по селима, кодъ сваке породице , збогъ чега и ніе могло друкчіе нспасти , но да є и сва вредность непокретногъ иманя у Србіи прозъ 17. година спала и то са грдномъ сумомъ одъ 4 миліола дуката! Надъ разсудимо далѣ , да сада далеко више кућа има но пре и да су оне саразмѣрно скупи!» постале, то є онда очевидно, да смо мы само у оиимъ добрима вредности прнновнли, коя намъ расходъ уіптеђу ю, а не у обрађевипама, изъ коін доодке црпимо те себе и правительство иядржавамо. Кодъ ланьске порезске суме узети су и 29.980 дуката наплаћенн на име „школарнне" по закону одъ годинн 1855. Съ интересомъ пакъ плаћенимъ явннмъ касама на ннтабулиране дугове показує се, да се сада пуна 3% одъ вредности непокретногъ иманя у Србіи као порезъ плаћаю, 309.148 — 478.686 19.681 — 100.010 ІЯ*