Državopisъ Srbіє sv. 3

115 кобно ужнваше алн съ тиме се я политична немоћь па ипдпкъ пзиесе у многимъ важномъ полптичшімъ шітаньпма, ноглавито пакъ у год. 1866. кое е све мыслеће државляве пзненадпло. Фрапцуска е брояла: В пиша е было Годное. Жителя Годшпнв. па мпліопъ душа 1816. 29,904.162, 46. 35,400.486 183,211 5,610 66. 37,390.899' 99,500 2,810 Дакле подъ управомъ нторогъ царства, алп п уплнвомъ догођая одъ бупе 1848 Ерпмске екснеднціе 1854—56. аустріяскогъ рата 1859. год. п мекспканске експедпціе, алп поглавито рускогърата, пыа Фрапцуска едва половину тецывногъ процента у людству што га пмађаше послѣ рестаураціе йодъ старомъ п мдађпыъ бурбоедпма, а оші іоштъ п Алгпръ стекоше са 3,000.000 жителя, кон ће се наравно листомъ побупнтіі чіімъ се пзнова Фрапцуска у повећій какавъ ратъ у Евроцц сама уплете. Подъ Наполеономъ III. додата е додуше Совойска са Нндомъ царству са 676.195 жителя, коіі горе учисдѣнп ыису, алп све е то текъ иодовпна оне добпти, кою бы Фрапцуска получила была, да е управляна по начедима одъ пре Февруарске револуціе; у год. 1866. требало бы Фрапцуска да е и 39,430.000 жителя наброяла, дакле съ другпыъ рѣчпма: Фрапцуска е задобыла већъ постоявшу едну Францускогъ парода область, само подъ другомъ дпнастіомъ, одъ 676.195 душа, алп збогъ иеспретие управе у самоме царству изгубила е 1,363.000 Француза у собетвеной зеыльп, коп бы иначе са своимъ быћемъ снагу п славу Француске множили были. Накъ одъ све ыуке да баръ царство едну заставу пли н еданъ подвозный тот као трофею свога прекоприродногъ папрезапя противъ Руса а за одржанѣ Турака у Европа задобп! Ру сія и ІГруека, подедиако са жительствомъ пре 160 година са Француекоыъ бывше, брое сада преко 100 мпліона жителя, ова само 38. мпдіопа, алн докле оне обе миліонъ душа годпшнѣгъ народногъ приплода главшінн додаю ова га иыа едва у 100.000 глава. Народна прпвреда учи пасъ како сретно земльомъ управлятп треба, пакъ како се сада скоро ни една држава у Евроші абеолутпо невлада већъ скушптпнскш, ма п у разномъ впду было, то пзлпшпо быти неће, да се каже у каквомъ су матеріялпомъ ноложаго чпнптельн парламентарногъ механизма у Фрапцуской када были, што се награде чпнодѣйствоааня ньнногъ тсче. — Одъ год. 1815 пакъ све до год, 1848 непмадоше Фрапцускп скупштшіарп никакве плате за одправллпѣ грађапске своё дужностп за пародпу стварь. Републикапцы у последпьой годішп нскуплѣпи одредпше себп више одъ два дуката па данъ, азацело време саветоваия доби свакій члапъ по 550 дуката. Са пзвпкапимъ царствомъ повиси се наравво и хоиораръ депутпрцыма на 1050 дуката сваке годпне окромъ предсѣдателя, коп 11.000 дуката тегліі; савѣтоваия траю обычно по петъ мѣсецы. Седамъ дуката дневпе діюрне то е п за маогога Француза права синекура съ коіомъ се не само да е лепо жпвптп већъ почешће н свое поремећено ыатеріялно станѣ поправпти. Да ће кодъ наговештены ларлаыентарпы крупны награда, — кадъ мимо тога п препоручены кандндати пзабранп буду, — мало коп владпнъ предлогъ одъ већппе одбаченъ бытп лако 'е понята, алн влада н пародъ су два протпвположепа полуса п то првыіі позитивный, коп све нове жертве тражн, а другій негативный, кои ій пеутралпсати труди. — Изъ горнѣгь узрока као и пзъ други песпомеыутн заключенѣ пзводећн віе могуће Французима на скудштиші да се за праву срећу свога народа заузпмаю.