Dubrovački razgovori

ГОЗБА 79

ку везу са тјелесним. Међутим, љубав, највиши полет наше душе, — жлијезданог је поријекла.

— Ха, ха! насмеја се дум-Нико. Та ти је добра.

— Јест, јер дух извире из материје. А што то у вашијем очима понижава љубавна осјећања, то је као кад бих рекао дум-Нику, који толико воли да воња русе: „Остави то, Нико, зар не знаш да су на смећу узрасле!“

— Никада ме, Божо, нећеш увјерити да из материје — и то какве материје! рече дум-Нико с изразом гнушања, може изићи штогод што вриједи више од ње.

— Нити ћеш мене увјерити, прихвати Зец, о духовној вриједности нечега што може бити тако плитко усађено у нама, са тако провидним смјером.

— Цвијет је ипак цвијет, иако брзо увене, одговори Божо. А што је љубав нестална то је зато да би била корисна: што више укрштања и могућности оплођавања, да би се људски род одржао пркосећи небројеним опасностима које доносе смрт. Риба даје неколико милиона јаја да би зајемчила своју одмену једном једином. Зато човјек по природи својој није моногам.

Гргуревић примети да постоји у томе питању велика раз лика између човека и жене.

— Е, драги мој, то се данас све више помиње, и на рачун тога много се штошта допушта и покушава правдати. Не зиам, рече дум-Нико слежући раменима, је ли човјек по природи својој онакав као што ти велиш, али знам какав има бити. Јер кад бисмо све оснивали на необузданој људској природи, што би биАло с нама2 Није ли у крви човјековој да присваја туђег Остави отворене бутиге на Плаци и реци: „Неће се дознати ко је што узео“, колико је нас који нећемо ништа узети2г Крађа се ипак кажњава, није допуштена и не узима се за олакшавајућу окоалност што је у нашој природи. Друкчије не би било друштвеног реда. Исто тако обавезна је и моногамија, јер то захтијева опстанак породице. И зато је неразлучивост црквеног брака као светиње потпуно оправдана. Разводу брака обично није узрок у браку, већ ван њега. У Аустралији, чини ми се, док није било довољно жена, људи се нијесу разводили, а жене су, свјесне своје ријеткости, могле бити само још несносније него што су иначе.

— Добро, а ако нису једно за друго, ако су се преварили при избору2 запита Милован.

— Свакако жене морају бити равноправне са човеком. Не знам да ли треба да имају и исте дужности. Али сам уверен да никада неће бити међу њима једнакости. Јер никада човек неће достићи жену у пожртвовању, у оданости, у постојаности у љубави, у милосрђу и праштању. Отац се одриче недостојног