Dva carstva : roman

274 БРАНИМИР ЋОСИЋ

ној вољи, али ти велиш: Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји. И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог „страха од конвенција“, никаквог спољњег узрока. Ти хоћеш даље, пошто-пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.

— Зашто је пристајала2..

— Јер тренутно није владала собом. Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.

Срба се није мицао. Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:

— Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности, Да је у тебе, једном речју, права љубав. И шта онда» Ти волиш, она те не воли. Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега. И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав. Јер жртве може да подноси само та „права љубав.“ Па је ли штогод жртвовала теби» Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој чадокнади његову љубав. Ја нећу да тражим зашто ге она изабрала његову љубав, а одбацила твоју. Го је немогуће, то она сама може знати. Али шта ги ту можеш учинитиг Као што ни он није могао ништа учинити. Вас двојица сте били као два царства, две земље. Она је стајала између вас, и имала