Dva carstva : roman

ДВА ЦАРСТВА 39

да изађе из непокретности. Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:

— Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоћег

— Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај

дан. — проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом. — Нека ти је са срећом!

— Али како! — узвикну Срба. — Како» Шта почети 2

Не, није то, — помисли он у исти мах. — Ни-

сам ради тога дошао овамо.

— Како каког — упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео. Хоћеш да постанеш човек» А зар већ нисиг Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета. Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.

— Али шта је то што ме чини да нисам човек» Ја не знам. Ја само осећам да постоји нешто што ми смета. Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења» Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп. Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост»

— Не све то! — насмеја се професор. — Мане у теби су човечије мане. Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који локуша да их вољом надвлада. Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада ти си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким „философским' објашњењем. Шта је то бити човек2 То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама. Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво. Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без