Dvadeset godina rada Prosvete

69

А. Рад Просјете око оснивања српских земљорадничких задруга.

То је било почетком овога вијека. а ини покрет почео се нагло ширити, како у Србији, тако и међу Србима под Аустро-Угарском: у Војводини, Хрватској и Славонији. "Овај покрет међу Србима преко Саве и Дрине није могао астати без утицаја и на Србе Босне и Херцеговине. Како није "било некога другога, ко би овај рад започео и организовао, -то се Просвјета примила ове дужности. Већ год. 1905-те на Главној Скупштини Просвјете, 21./УШ., Просвјети је стављено у задатак: да оснива српске земљорадничке задруге. Непуне четири године дана требало је да прођу, док су се почеле оснивати · прве српске земљорадничке задруге у Босни и Херцеговини према правилима, које је Просвјета начинила. У

Прва Српска Земљорадничка Задруга у Штрпцима.

Форби са властима требало је овим задругама извојевати најприје српско име, а затим да се могу основати на неограниченоме јамчењу (Рајфезенов систем). Ову дугу борбу, коначно успјешну за Просвјету, водио је, најприје преко Српске Ријечи, а затим преко листа »Просвјете« органа друштвеног, тадањи тајник Главнога Одбора Просвјете г. Шћепан Грђић. Г. Ш. Грђић начинио је и узорна Просвјетина правила српских земљорадничких задруга у Босни и Херцеговини, посавјетовавши се о томе са покретачима задруга код Савеза у Загребу и Београду. Године 1907-ме основао је прву српску земљорадничку задругу у Босни и Херцеговини у селу Штрпцима у срезу Вишеграду г. Коста Поповић, свештеник, која није била тодпуно према Просвјетиним правилима. Било је извјесног ограничења јамчевине задругара, што је власт тражила.