Dvadeset godina rada Prosvete

В. ПРОСВЈЕТНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ.

Рад Просвјете на просвјећивању одраслих, започет са најосновнијим, са течајевима 3а неписмене, допуњавао се постепено, како су потребе изискивале и како су прилике у којима се Просвјета налазила дозвољавале. Једна је врста овога рада, који је Просвјета још рано почела, друштвене публикације. Ових је било више врста. Ту су најприје календари и алманаси Просвјете, за тим Просвјетини часописи: Просвјета и Гласник Друштва Просвјете — и најпослије Просвјетина Библиотека и Просвјетине Књиге За Народ. Овај је рад Просвјета започела са издањем Просвјетиних Календара.

а) Календари и алманаси Просвјете.

Џрви свој Календар издала је Просвјета за годину 1905-ту. Уредио га је пок. Светозар Ћоровић, срп. књижевник. Садржина календара је претежно забавна са извештајем Просвјетине Главне Скупштине, гдје је изложен сав рад Просвјете за год. 1903/04-ту. Други календар Просвјетин изашао је за годину 1906-ту. Уредио га је тајник Просвјете г. Шћепан Грђић. Календар готово искључиво информише о раду Просвјете у трећој друштвеној години 1904/05-тој, те има врло мало другог забавног и поучног штива.

Иза овога настаје једна пауза у издавању Просвјетиних календара све до године 1910-те. Како је календар Просвјета имао у првоме реду да обавијести чланове Просвјете о раду и организацији Просвјете, а за тим да даде забавно штиво, престанак издавања, даде се разумјети, што је 1907-ме почео излазити лист Просвјета, који је преузео ову улогу. Од год. 1910–те све до 1914-те излазио је редовно Просвјетин календар. Уредили су их за годину 1910-ту пок. Ђорђе Чокорило, новинар, за год. 1911-ту г. Др. Владимир Ћоровић, професор, а за год. 1912., 13. и 14–ту пок. Ристо Радуловић, новинар. Ови су календари особито добро уређени, са многим илустрацијама савремених догађаја, личности и културних установа. Како је национална идеја била на врхунцу, како је за балканских ратова почело коначно ријешење српског питања, природно је, да је национални моменат у свим овим календарима особито истакнут. Али ни поучна и забавна страна није занемарена, него је такођер веома добро обрађена. Осим тога календари су пуни информација о свим културним установама свега Српства. За ове календаре може се рећи, да су из године у годину били све бољи, а да су задњи, које је уредио покојни Ристо Радуловић, сигурно били најбоље уређени календари код нас. Како су се распачавали у 10.000 примјерака, може се без претјеривања за њих рећи, да су били годишња лектира, душевна храна народна. Календари, који су стајали само 1 круну излазили су на 15 до 20 штампаних табака великог формата.

Иза Ослобођења Просвјета је издала свој календар за пет годишта. Први је издала за годину 1922-гу. За ову годину