Džuboks magazin

pet bun

NIIHOV S|A| HE TAMNI

U doba kad se u nas prilicno malo znalo o POP muzici, jedan pevač je uspeo da osvoji simpatije i mladih i starijih ljubiteija dobre muzike u našoj zemlji. Bilo je to 1957. godine, kada smo zviždukali „Biću kod kuće” (I’ll be home) i „Tuti fruti”, znajuci samo toliko da je interpretator Amerikanac i da u svojoj zemlji velikom brzinom stiče popularnost. Carls Eugen Bun je roden 1934. godine u državi Florida, SAD. U rodnom mestu je završio srednju školu, a potom i fakultet. Za školovanje mu je vezan i jedan važan događaj u životu. Još u gimnaziji se upoznao sa svojom sadašnjom suprugom Sirli Bun i često s njom u duetu pevao na priredbama. Gotovo detinji izgled i miran život bili su glavni aduti kojima je Pet osvajao, naročito starije slušaoce. Udruženje „Američke majke" ga je stalno isticalo za primer i to je predstavljalo izvrsnu reklamu za njegovu pevačku karijeru, mada su Petov melodični glas i uglavnom sentimentalni repertoar predstavljali izvrsnu osnovu za uspeh. Kako to već ide u „industriji zvezda”, Pet Bun je postao i filmski pevač. Snimio je desetak filmova, od kojih smo i mi imali prilike da vidimo cetiri; „Bernardin”, „Karneval u Nju Orleansu”, „Vašar u Teksasu” i „Aprilska Ijubav”. Dvadesetak Bunovih interpretacija dostiglo je vrhove TOP lista, a za cetiri snimka je dobio zlatpe ploče. Pomenimo samo „Brzi Gonzales” (Speedy Gonzales), koji je obišao svet i bio u izvesnom smislu poslednji vellki uspeh Peta Buna. Mada već tri godine nije hit-pevač, kad god čujemo njegovo pevanje ~k’o od sale” i vanrednu boju njegovog toplog glasa moramo zastati, bez obzira na trenutno raspoloženje i godine. Nije važno da li su to snimci sa početka njegove karijere, uz pratnju orkestra Bili Vona ili kompozicije Irvinga Berlina, Pet je uvek u „svom elementu”.

В. Mitrović

MALI LEKSIKON

zlatna ploca

в Velike kompanije gramofonskih ploča, u želji da obeleže milioniti primerak neke ploee, uvele sp običaj da interpretatoru dodele zlat ni otisak kao trofej. Danas je to jedno od najvećih priznanja koje može jedan pe vač da dobije. Vrednost po jedinih pevača i ork«stara često se ceni po broju prodatih ploča. Trofej zlatne piece uveden je i u našoj zemlji. Samo, zbog relativno malog tržišta, zlatna ploča se kod nas dobija za prodati stobiljaditi primerak. Dali znate ko je prvi na svetu dobio zlatnu ploču? Bilo je to 1904. godine kada se ženio Enriko Karuzo. Arija „Žena je varljiva” iz Verdijevog „Rigoleta” bila Je toliko popularna u to vreme da se pevala i po ulicama. Ljudi su sc grabili

za ploću slavnog tenora i kompanija gramofonskih ploča. da bi obeležila ovaj znaeajan uspeh i istovreme no se odužila Karuzu, izlila je u zlatu ploču „Žena je varljiva" i poklonila je Slav Ijeniku kao svadbeni dar. Od tada i postoji „zlatna ploča”.

pop

Odomacena skracenica za „popularan”. U inostranoj štampi S' često sreću nazivi „рор-muzika”, ~pop-pevač”, a ponekad se ovaj izraz upotrebi i bez imenice kad oznaka da je nešto veoma popularno.

15

džuboKs'l ■BHMIUiKjnZin I