Džuboks magazin

ZAFIRE

1z daleka je to momak kao toliki drugi: srednjeg rasta, s minimumom mesa na kostima, dugonog, nemiran i sasvim nepredviden. Izbliza. ima lice osobe koja misli bez napora, nekog ko nameče utisak da gate misli ispunjavaju zadovoljstvom ili oak srećom. Zove se Zafir, Nemogućno je zahtevati od Zafir a da ostane miran, bllo da sedi iil stoji. Zafir je pokret. Miran je jedino u trenutku dok kaže: - Nemojte i vi lose o meni. Sad sam na ’,tapetu”... Neko to zloupotrebi... Krivo mi je... Ne, nije mu krivo. Čovek kome je krivo ne izgleda tako. Možda će vremenom na-

, učiti da štedi talenat Sada ge rasipa . na mnoge stralle. A!i. us peće! Jer, Zafir Hadžimanov je rođeni čovek spektakla i biće uvek pr&tagonista. Ambiciozan je, Ali, o tome ne priča. Neobično Лера boja, glasa, ambdćjja i; na>dasve samopouadanje stvorili su od Hadžimanova —Zafira. Da nas je to' dovoljno. Kratko: Zafir. Isti kvaliteti donell su mu ј prve uspehe, festivalska priznan.ja, popularnost. Nasem muzičkom svetu bio je potreban jeđan ta kav, Zafir. Ipak to nije dosta. Potreban je neko ko će jskoristati njegovu

svestranost i mogudnosti; Zafir je glumac (nalazi se pred diplomskim ispitom Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu), Zafir je pevad (neverovatne glasovne snage, podjednako siguran na svim muzidkira „terenima”), Zafir je igrac (uverili smo se u njegovu pokretljivost bezbroj puta). Ali, Zafiru je potreban neko ko de usmeriti i umeriti njegove pokrete (trenutno ih ima suviše pa se dogodi, kao nedavno u Splitu, da neko prozbori: „Vidi skakavca”, a to nije baš pravo jer Zafir sasvim lepo skače. ZIo je jedino što skade mnogo). Potreban je neko ko de umeti

da iskoristi svestranost jednog mladog pevača i u datom trenutku mu reći: ~Zafire, ostani za časak miran!” Dok razgovaramo, Zafir sedi na staroai klaviru i mlatara nogama. Teško je uhvatiti taj pogled koji nikad ne miruje. Nije čudo što svet vrti glavom: „Zafire, Zafire!" ★ Zafire, što ne pevate više bit-melodije kad za to iniate sve uslove. Imate čak i glas (što u bit-muzici i nije tako česta pojava), mladost i temperament. Svet ionako kaže; ,ДЈ njega je ušla struja”, pa zašto onda ne bi to bila ona na 220 volti? S obzirom da sam student Pozorišne akademije, a uz to sa žarkom željom da se u budućnpsti bavim glumačkim pozivom, smatram da mi je' šansona znatno bliža. Kad to kažem mislim na tekst šansone i mogućnosti glumca da ga interpretira na adekvatan način. Mada pripadam toj generaciji i nosim sva njena obeležja smatram da jugoslovenski pevač ne može da nosi bit muziku u. krvi, da je interpretira kao nešto što duboko u scbi oseća i doživijava. Sličan je slučaj i sa džezom, U odnosu na francusku i italijansku šansonu, američka zabavna muzika

nikada nije imala kod nas veceg uspeba. Niko je nije istinski voleo Snimio sam nekoliko melodija iz repertoara Bitlsa i Klifa Ridarda i pritom bio svestan da publika vise voli „Tužnu Meksikanku”. Pevadi sledtaenici Bitisa rne zabavljaju, ali ja se opredeljujem za šansonu. ■k Jeste li pevali šansone i prilikom nedavnog boravka u zemlji koja je kolevka tog roda zabavne muzike. Čime ste iznenadili Pariz, a dime je Pariz iznenadio vas? Kad se sve sataere, gostovanje u Parizu znadilo je za nas uspeh. Pre odlaska

8