Džuboks magazin

pisma

PISMO IZ LONDONA

Mali, all prijatan klub „Klooks Kleek” (Kluks Klik). Pun: nekoliko stotina tinejdžera. Polumračna atmosfera i zaglušujuća muzika. Sta hoćete da vam sada pevam? pita pevač, visoki crnac u blještećem smokingu. „Shotgun Wedding”, „Shotgun Wedding” odjekuje iz mnogo grla. Već po drugi put večeras ista melodija. Posle svršetka ponovo se čuju glasovi „Shotgun Wedding”. No pevač se izvinja va, јег je već 23 časa, pa se mora zavrSitt. Do videnja, uskoro! To je bio moj prvi susret sa 23-godišnjim američkim pevačem i kompozitorom Roy C-om (Roj Si), koji upravo doživljava velike uspehe sa svojom poslednjom melodijom „Prinudno venčanje” (Shotgun Wedding). Za vreme pauze u njegovoj garderobi, dok razgleda naš „Džuboks”, on priča: Trebalo mi je samo pet minuta da kom ponujem ovaj dosad moj najveći hit. Skupio sam svoju grupu i rekao im da bih želeo da snimim ovu melodiju iduće nedelje. Probali smo samo dva puta i zatim snimali. Roj je počeo da peva u dcvetoj godini 1 to, kao i veliki broj američkih crnaČkih pevača u crkvenom horu. Kasnije Je odlučio da postahe bokser. No svakodnevni trening, trčanje po plaži ! sparlngovanje bokseru Hariken Džeksonu (Hurricane Jakson) bilo je naporno. Mislio sam, mora da postoji lakši naWn da se zaradi novae i zato sam ponovo počeo da pevam. Moja grupa „Džines” (The Genes) imala je i hit pre nekoliko godina s pesmom ~Ko to kuca”, ali übrzo smo se raspali. Da II je vaše pravo Ime Roy C (Roj Si)? Moje ime je Roy Charles Hamong (Roj Carls Hamond). Prilikom puštanja u prodaju moje prve ploče želeo sam da upotrebim ime Roy Hamond. AM kompanija se nije s tim složila, јег u Americi već postoji pevaf pod sličnim imenom Roy Hamerton. Roy Charles ne dolazi u obzlr zbog Ray Charlsa. Dakle, Roy C. Vaši planovi? Zeleo bih da se stalno nastanim u Evropi, jer moje melodije na starom konttnentu imaju veću populamost. Amerika ne želi da prihvatf neke od mojih protestnih pesama, kao: „Moj dan na sudu” I „Moja majka je sestra tvoje majke”. Zeleo bih da jugoslovenski mladići 1 devojke zavole moje melodije”. Stisak ruke i poruka koju Je Roj SI naplsao s druge moje članske karte za klub „Kluks Klik”: „Najbolje želje „Džuboksu” 1 njegovim čitaocima od Roj Si-a”. AND ELKO ZGORELEC

PISMO IZ ŠVEDSKE

Ovih dana Svedska je postala prava meta za bitnike i pop -muziku cele Evrope. Posle rigoroznih mera u Francuskoj i En gleskoj, bitnici su „otkrili” Svedsku. Tako se danas na ulicama Stokholma, kao i drugih veeih gradova mogu videti du'gokosi mladidi odeveni u stare uniforme ameridke vojske. Razlika medu polovima svedena je na minimum, tako da se nikada ne može sa sigurnošdu tvrditi: ovo je muško a ovo žensko. Tako je preko dana. A nodu, naročito petkom, subotom i nedeljom mladi se povlače sa ulica i odlaze na igranke u dansing-lokale, kojih u Stokholmu ima veoma mnogo. Po tim lokalima i klubovima pevaju i sviraju često i Donovan, Dilan i drugi. Zahvaljujudi masi tinejdžera, u švedskoj postoji veliki broj pop-sastava (samo u Stokholmu oko 250). Oni najbolji sastavi, kao što su Hep Starsi, Sejusi, Ola i Jangleusi, po muziciranju ne zaostaju za vodedim sastavima u svetu. U celoj Svedskoj je naročito popularan ansambl Hep Stars. O njegovoj popularnosti najbolje govori broj snimljenih ploda desetak malih i vedih broj LP ploda. Njihov poslednji uspeh je ploča „Vencanje” koja ved nedeljama ne silazi sa vrha švedskih top -lista. Njihovoj ogromnoj popularnosti je svakako doprinela i Cinjenica da sve svoje stvari pišu sami. Ovog leta, i verovatno samo ovog leta, Stokholm je postao centar bitnika i mode. No, kako svaka moda prolazi, Stokholm de se idude godine verovatno sa osmehom sedati prljavih dugokosih mladida koji su sedeli ili ležali pred Koncert-hausom, ili se besciljno vukli ulicama. Smejade se tome, all de se verovatno plašiti od neke nove mode koja de preplavitl njegove ulice. SEDAN MARCETIĆ

PISMO IZ 4 CIRIHA

Svajcarska je vrlo zanimljiva zemlja: po povrsim mala a po mentalitetu ljudi vrlo Sarolika, opsednuta Alpima i bez naročitih prirodnih bogatstava a ipak na zavidnom nivou materijp.lnog obilja. Svajcarci su štedljivi, all kada nešto kupuju onda se odlučuju za najkvalitetnije stvari, bez obzira da li one potidu iz Svajcarske, Amerike, Sved ske, Japana ill nekog drugog kraja syeta. Tako postupaju i kada je u pitanju muzika. Samo tu odnosi riisu tako jednostavni, jer pri form! ranju kriterijuma veliku ulogu igra i lični ukus. On se menja od grada do grada, jer Svajcarsku naciju čine nemadki, francuski i i tall jar. ski Svajcarci. Zato u Svajcarskoj uvek postoje opšti bestseleri iz Engleske i SAD i lokalni hitovi koji su medusobno vrlo razliditi. Svaka radnja sa plodama ima obavezno detiri odeljka: anglosaksonski, francuski, nemačkl i italijanski. Svaki od njih je snabdeven najnovijim pro dukcijama, najčešđe direktno uvezenim. Primera radi, poslednji sienal Bitlsa PAPERBACK WRITER pušten je u prodaju istog dana i u Engleskoj i Svajcarskoj. Medutim, u prodavnicama ploda pada u odi nedostatak odeljka sa sopstvenom modernom muzikom. Tu se Svajcamma može staviti ozbiljna zamerka, jer oni su se ležerno prepustili tudim tokovima ne ulažuđi veliki napor da ih nedim svojim obogate. I u Svajcarskoj su medu mladirn i najmladim generacijama vrlo popularni ansambli i „bit” muzika. Pored renomiranih stranih imena, koja se ne viđaju desto na koncertnim plakatama, postoji i dosta amaterskih grupa, a i nekoliko po zvanidnom.statusu profesionalnih. Najpoznatije su LES SAUTERELLES. GENTLMEN, DYNAMITES. SEVENS. Sve one na repertoaru imaju samo kompozicije koje je napisao, aranžirao i proslavio neko iz Engleske ili SAD, pa su zato ogranidenog uspeha i manjeg znadaja. Muzidki dasopis Svajcarske omladine „Pop” ima otprilike isti staž kao i „Džuboks”. On u svemu podseda na njega, samo Sto se bavi lokalnom tematikom. Svoje slobodno vreme mladi Svajcarci provode kao i naši mladi: predvede na šetalištu, u kafeu uz džuboks ili u bioskopu. Ovde su vrlo omiljeni i izleti u prirodu, a s tim u vezi postoji i jedna zanimlji-

ižuboKsl ■(■Himagazin )

10