Džuboks magazin

POEZIJOM

GENIJEM FOLK SONGA

stu na kome je parkiran moj „Oldsmobil”. Bob ga gleda, a zatim pokazuje na svoj motor, divan model sa četiri sjajna fara i sirenom poput one koje upotrebljava drumska policija. Na tim velikim farovima I Zciustavljaju se zadivljeni pogledi mladića. Nije to za sad. Biće bolje da podemo motomobilom predlažem mu. Pristaje, misao mu se sviđa, smeši se i odgovara; Postajemo prosečni američki građani. ali šta mari? Tamo dole gde se more spaja sa rekom Hadson, i gđe niko nikada ne zna da 11 je , bo još more ili već reka, pruža se plaža Long Ajlenđa, pusta u zoru. Vetar je blag i Bob mu iznenada kreće u susret. Zatim se okreće i smeje: Odavno sam zaboravio život na otvorcnom vazduhu: ovaj naš posao Bob se baca u pesak ipak ima i svoje pozitivne strane.,. Ali, šta ja to govorim? Cuj, što i ti ne bi seo ovde pa da zajedno gledamo dvo malo prirode koju Nju.jork može da nam pokloni. Pogledaj galebove, more, brodiće. Sve je to priroda, deo pejzaža: jednom sam napisao pesmu u tome. „Nervi na izmaku snaga”, govorila je pesma, ~dok galebovi nadletaju more. Dim je u mom srcu, magla u mom umu, drhtaj u plućima otrovanim ovom civilizacijom”. Sta veliš? Sviđa ti se? Imao sam u to vreme tek trinaest godina, tek sam napustio koledž, nisam ni sanjao da ću postati Bob Dilan i svi su me zvali Cimerman, kao starog nemačkog Jevrejina. Da sam se našao u Nemačkoj, u onim poznatim godinama, i ja bih

bio spaljen: pre nekoliko dana primio sam pisamce n kome je doslovce stajalo: ~Ti si prljavi Jevrejin, vreme je da prestaneš, na kraju ćeš biti spaljen kao i ostali iz tvoje prljave religije i tvoje prljave zemlje... spaljen u jednom od onih koje ti nazivaš prljavim ratovima”. Hteo sam da odgovorim toj osobi koja se čak i potpisala, all, srećom, na vreme sam shvatio da bi’ to bilo prosuto mastilo. Najzad, on je imao hrabrosti: a drug!? Gledam oko sebe i vidim ljude koji se smeju i kliču onom što radim, govorim i mislim. Ima i onih koji se zaklinju da se slažu sa mnom a zatim pucaju u mene jer tražim desetine miliona za koncert, kao u Parizu. Dali je moja dužnost da ih sve uveravam da sa mojim imenom menadžeri, industrijalci, trgovci, agenti zaraduju neuporedivo vise od mene? Ni govora, povlačim se u sebe 1 ne reagujem: zatim se pojavljuju oni dru gi i stavljaju na dnevni red drogu. LSD Г slično; ja kažem da je ceo svet drogiran. Jer, šta je duvan? Sta je kafa? Zar to nisu droge? Jesu li bezopasni? A alkohol? Cinjenica je da su zahvaljujući tim drogama, duvanu, kafi, alkoholu, vlade, velike industrije, veliki biznismeni uspeli da stvo re monopole, zarađujući basnoslovne cifre koje nijedan zakon ne osuduje. Zar pro-

paganda nije najstrašnija droga? Pogledajte kolika se prašina diže protiv crnaca čim je neki od njih umešan u übistvo, i pogledajte šta radi propaganda kad je u pitanju neki rat. Vijetnam, na primer; neша ničeg daljeg i ničeg beznačajnijeg za prosečnog američkog gradanina. Do pre nekoliko godina Amerikanci iz Detroita_, Cikaga, San Franciska gotovo i nisu znali da postoji Vijetnam. Danas je propaganda izmislila azijski problem i svi se na njega silovito ustremljuju i idu tamo da pucaju, bacaju bombe, pale. Zatim kažu da sam anti-nacionalan. da sam neprijatelj domovine i da se od jednog Jevrejina nešto boije ne bi moglo ni očekivati. Treba se smejati i misliti na galebove... Galebovi lete uz svoje prodorne krike, sunce se rada iz mora, senka nebodera iza naših leđa postaje manje maglovita, sum i sirena metroa tutnje ispod nas. Bob ustaje sa peska: trlja oči i prelazi rukom preko kovrdžave kose. Počinje novi dan kaže. Voleo bib kada bi dan počinjao s poezijom, s osmehom, s nežnošću a kad tamo... Remorker proiazi rekom, a brukiinski most na horizontu pretvara se u sablast punu pretnje.. .

Džek MODI

13