Džuboks magazin

NA ITALIJANSKI NAČ IN

Ne, nikad ne govore. Nekad, kroz pesmu, govore o lju bavi. Niikad ne kažu „volim te”, saimo stave ploču na gramofon. MODA U „PAJPERU” Luda je, sasviim luda. Prstenje i naušnice koji malo podsećaju na nafcit, a neuporedivo vise na egzotične tabsmane. Ti prstenovi su svi isti po jedan na svakom prstu, u'kupno šedam ili osam, a zatim ogrom ne ciganske naušnice koje nekad dosežu i do ramena. Pantalone su zadivljujuce uzane; pravo je čudo kako izdržavaju sve te pokrete; zatim čizme s potpelicom, nizak i širok kaiš i kovrdže na glavi. Devojke: .mmi-suknje, mini-haljine i čiz mice stvorene za šetnju i igru, Živopisno i neočekivano: na ulicama i drugim sastajalištima mladih tako nešto se zacelo ne može videti. „Pajper” je i po tome jedinstven. U poslednje vreme pojavile su se ..Pajper-samousluge” u kojima se miože nabaviti potrebna ~u-niforma”. niforma”. Bez takve uniforme

smešno je otići u „Pa j per”, u toj uniform! smešno je otioi na drugo mesto. Smesno je {i zabavno) u svakom slucaju! MUZIKA U „PAJPERU” Na velikoj pozornici smenju ju se tri orkesitra: „BAD BOYS”, „DIK-DIK” I „CORVI”. Ansambl „Bad boys” postigao je u „Pajperu” svoj do danas najveći uspeh. Heč je o petorici mladih Engleza (dve gita.re, organa, bubnjevi i vokalni solista) od kojih četvorica nose frizure „a la Antoan” dak je peti ošišam još maLo pa pristojno. Zašto tebi kosa pokriva saimo uši a ne i ramena ? Nositi dugu kosu za meae je isto tako besmisleno kao i šišanje do glave. Naravno tu izuzimam muzicare. Mnogi od nas nose dugu kosu da bi vise zaradild, iz komercijalriih razloga. Kako se osecate kad vas svet na ulicj gleda? Ljudi nas gledaju, zati.m se smeškaju dovodeći u sumnju našu muškost. A vi? Ti koji nas gledaju i osuduju ne mbgu da se pohvale preveli'kim znanjem. Oni ne znaju da su Xtaliju stvorili ljudi dugib kosa: Džuzepe Garibaldi i Džuzepe Macini. Nekad je igra bila sredstvo zbližavanja, danas je sred stvo udaljavanja. Zašto? Muzika fcoju mi sviramo i igre koje iz nje nastaju prod stavljaju jednu novu vrstu sporta kojoj je seks sasvim stran. Nove igre rasterecuju, stare su opterećivale. I kakve su prednosti toga? Mnogo je bolje rasterećivati -se igrom hego nećim što bi rnoglo da bude opasno. U Engleskoj, specijalno u Liverpulu gde je roden novi ritam. sve manje se govori o tedi-boj sima i agresijama mladih. Priča o ansambiu „Dik-Dik” prilično je jednostavna: bile jednom tri gitare, organa i bubanj koje je sjedinjavala ljubav preme zabavnoj muzici i džezu. Kada su se te dve stra

stl fuzionisale atvoren je jedan nov muzički žanr, potpuno u skladu sa modernim „strujanjima”. Njiihova pa'va ploča, „1-2-3”, odmah im je donela priznanje da bi svojom izvedbom poznatog hita „Kalifornija sanja” (Sognando la California) stekli konačnu afirmaciju: ova melodija nala zi se već nekoliko nedelja me đu vodećim na italijanskim top-listama. „Corvi” (Gavranovi) kažu da su odabrali ovo ime zbog svojih izrazito ozbiljnih i rezervisanih karaktera. Cetvorica mladića iz Panne našla je u bitu izvor svojih nada i ambicija. Nikad se ne sale, nikad ne smeju, izdvajajući se od ostalih svojom ozbiljnošću koja ih svrstava u red muzičkih intelektualaca. Govore malo, a kad ih neko nešlo uplta, zamišljeno odgovaraju: „Кга, kra”. Pre tri nedelje izašla im je prva ploča sa dva veoma uspela ostvarenja: ~Un ragazzo do strada” (Dečak s ulice) i „Datem; una laorima per plan gere” (Dajte mi suzu da zaplačem). Made u ličnim kartama Džimija, Fabrieija, Klaudija i Andela stoji i prezime. vise vole da se predstavljaju kao „Gavran I”, „Gavran II” i tako redom. Sa svojstvenom im ozbiljnošću „Gavranovi” su započeli svoj let. MUZA „РАЈРЕНА” Ono što se pre dvadeset go dina dogodilo u Parizu sa 2ilijat Greko dogodilo sedan as u Milanu s Peti Pravo. Ako su se egzistencijalisti sen-zermen skih podruma nekad identifiko vali sa svojom muzom, mladi iz „Pajpera” identifikuju se s Peti. Kao Zilijet, Peti postaje simbol jedn e generacije prouzimajući ulogu „sveštenice” jednog hra.ma u korne mladi proslavljaju svoje muzicke rituale. Avangardni muzlkolozi i teoretičari kažu da je Peti „danas jedina autentična bitpevačica u Italiji”. Pošto je s upehom završila studije kla v,ira na Muzičkoj akademiji u Veneciji, Peti danae peva „bit” i neprikosnoveno vlada „Pajperom”. Pitali smo je;

if Jeste li se, u trenutku kada ste dibitovali kao bitpevačica u „Pajperu.” klubu, odrekli svoje muzičke pros losti? Zašto? Obožavam bit, ali ne moram zato da mrzim kla sičnu muziku. Ja prezirem samo Verdija, Pučinija i Maekanjija koji su Italiju muzički upropastili. Ostalo mi se dopa da: želela bib da jednog dana dirigujem simfonijskim orkestrom. Volela bih da to bude ~Sm.rt Izolde” Riharda Vagnera. if Vi ste jedina italijanska bit-pevačica, kažu? Postoji li kod nas, možda, neki drugi bit-pevač? Jedini koji je autentičan u svoitn žanru je Celentano. Ostale svr stavam uz Verdija i Pučinija. if Možete li da pomenete određena im;na? Na primer, Mina i Katerina Kazeli. Mina ume da peva ali ne i da ..oscća”; Kateri na ne ume ćak ni da peva. ir Recite nešto o čupavcima? Izrazito duga kosa nije vise u modi. Pravi bi't-pevac to zna. Ne slažem se uvek sa svojim vršnjacima: mrzim neodgovornost kojom žive. if Sta se u vašem životti promenilo otkako ste stigli u „Pajper”? Imam vise novaca. if Ko vas je otkrio? Popela sam se na pozomi cu „Рајрега” i počela da pevam. ic Sta vam nedostaje, sad kad ste postigli uspehe? Nije mi stalo do uspeha: želiim samo da pevam na svoj način. Nedostaje mi ono što priželjkuje i večina na,s: Ijubav. uzvraćeno osećanje. TJprkos svemu, o>stali smo romantični. Uprkos svemu, nije bilo dosadno.

Višnja MARJANOVIO

Kovitlac pokreta na ogromnom platou za igru

„Corvi” sa svojom maskotom, gavraom Alfredom, i glumicom Vivien Ventura. Alfredo je sasvim pitom: sedi na Fabricijevoj glavi i to dok ovaj svira!

7