Ekonomist

17

особито умење и дуже изучавање. Например, металске израде су ондашњим себрима биле потребне у таквој незнатној количини, да би их специјалиста занатлија (средњевековни мансторв) могао произвести с релативно малим утрошком рада. Међутим, да свако изоловано газдинство изводи претапање руде, ковање и т. д., преставља, уз осуство умења, знатну тешкоћу: феудални поседник и феудална држава нису имали рачуна да им се себри, сваки у своме газдинству, на уштрб ратарске (и сточарске) производње, баве и занатима. Појава оделитих занатлија и заната као оделитих газдинстава води своје порекло још пре организовања Немањићске државе, и њихово развијање и умножавање је престављало један огроман корак у привредном развитку оновремених Срба и деловало на нешто јачу поделу рада, па и на диференцирање потчињених друштвених редова: они су и даље носили једно опште име (себри), али су се, ипак, делили и на отроке, и на меропхе, и на сокалнике, и на мајсторе и т. д. Како је изоловано газдинство могло добити са стране, од занатлије, само оне израде које су му потребне само у незнашној количини (у противном случају би их газдинство само производило), то је, обично, занатлија производио продукте за многа газдинства. Један занатлија је радио за читаво село, на пример ковач; други је радио за читаву жупу, као што је био случај са шавцима и т. д. Разлика између једног и другог типа занатлија је била само у томе, што први, живећи стално у селу, очекује поруџбинаре код своје куће, међутим они други, упућени да раде у шуђој кући, принуђени су да траже поруџбине и међу суседима и у другум селима. У крупним газдинствима (владалачким, манастирским и властелинским), заснованим на бази себарске работе, занатлија је стално радио у оквиру једнога газдинства и из материјала што му га је то газдинство пружило. пе Тако је карактерно обележје средњевековне занатлиске производње у Немањићској држави било: производња непосредно за онога коме је она потребна била и из његова материјала. | Образовање заната поред изолованог газдинства. је био корак напред у развитку продуктивних снага самога тога газдинства: поделом рада између газдинства (с једне, натурална ЕКОНОМИСТ 2