Ekonomist

35

лана притиште нашу шумску. трговину и индустрију. Ако та криза и није дошла до правог изражаја у експорту шумских производа, то ипак задњи месеци показују назадовање у извозу дрвета, тако по тежини као и по вредности. Месец октобар стоји према месецу новембру с овим количинама.

гориво _ (окт.) 55,818.026 кгр. . - - - - 19,536.300 дин: (нов.) 50,800.570 „ 0. - - - 15,516.832 , грађ. дрво (окт.) 97,852.367 „ - - 138,516.290 „ (нов.) 79,316.425, 2. . . . 103,356.010 , израде од дрвета (окт) 00000 ~ 5,691.012 „ (нову) - . -_- - - - --—--- 3,450.809, танин (окт) 20. 0. + + + + 700.840 „ (HOB.) . мо . 395.100

Ако је овај назадак и случајан, то је ипак карактеристичан, јер пада у исто време кад и нагао пораст динара у Цириху.

Криза избија сад у већој сад у мањој мери већ премг осцилацијама оних фактора, што на њу упливишу. „Она није никакав наш специјалитет, шта више, она је у тесној вези с кризом или боље рећи с узроцима кризе у осталим државама Средње Европе. Познато је, да су на пр. Чехословачка и Аустрија биле 1921. до 1923. у истим потешкоћама, што је имало за последицу велико ограничење пословања и обуставу рада у многим подузећима. Онде је наиме силна потражба дрвета у првим годинама после рата брзо исцрпла ратне залихе и натерала цене дрвета на врло велику висину но како унутарња вредност новчанице није увек била у складу с тим ценама, то су производни трошкови сачињавали много већи проценат бруто прихода него ли у предратно време. Ниско стање валуте погодавало је извозу, и шумском трговином почео се бавити свако, тко год је хтео да се користи повољном коњуктуром, почам од великих банака па све до продавача мешовите робе. У шумска предузећа улагале су се огромне своте новца. Када је почело сређивање валуте, а нагао пораст новчанице није пратио истодобно и пораст цена на светском тржишту, и када држава, налазећи се после рата у новчаним потешкоћама, није могла да олакша ово стање наглим снижавањем разних неизравних пореза што су оте-