Ekonomist

53

на берзи, те је, у место њега, узета валута, која је и тада, као што је случај и сада, паритетна са златом. Цитирана одредба из финансијског закона озакоњена је уредбом од 6 јула 1921 године, према томе данас ово питање не би смело више остати спорно. M. T.

Да ли је и уколико у важности закон о сеоским дућанима у Србији г

Законом о сеоским дућанима од 25. октобра 1870. год. са изменама и допунама од 20. фебруара 1891. г. у Србији је озакоњен за трговачке радње на селу један специјалан режим. Његове две битне карактеристике су: ограниченост у погледу села у којима могу трговачке радње постојати, и ограниченост у погледу артикла који се у њима смеју продавати. Наиме, трговачке радње на селу т. зв. сеоски дућани, у смислу тога закона могу постојати једино у општинама које су удаљене од најближе вароши или варошице најмање „на четир сата растојања“ (чл. 2.). У њима се пак смеју продавати „само они еспапи и производи, који су месним и околним житељима од преке потребе, а то су:...... « (чл. 4. а), и онда настаје поименично набрајање тих артикала, међу којима заузимају главно место извесни бакалски артикли, али ни приближно сви, затим грнчарија, ужарија и још неке друге ситнице.

Настаје питање: да ли је овај закон остао у важности и после ступања на снагу Закона о радњама од 29. јуна 1910. г., пошто чл. 1. Закона о радњама изрично прописује: „Под овај закон потпадају радње индустријске, занатске и трговачке било да се налазе у варошима, варошицама или у селима“, а последњи члан 164. завршује: „Овај закон ступа у живот 1. јула 1911. г. ..... а тада престају важити: Уредба о еснафима ....... као ш сви остали закони и за-~