Ekonomist

08

радник крив. Али ми мислило да би било неправичније, да радник одговара и онда, кад он није крив. Цела ствар је хоће ли се примити одговорност за ризик. Кад се она једном прими онда је овакав систем доказивања правичнији и тиме такођ. и логичнији.

Законодавство је у том смислу и решило ово питање. Значајан је француски закон од 9. априла 1898. Али и пре овога закона судови су утврдили ову одговорност у смислу начела одговорности за ризик. У почетку судови су одбијали, и поред критика, да дају радницима накнаду штете приме њујући стриктно чл. 1382. Соде суп. Доцније траже од по слодавца да предузме све потребне мере предохране у по гледу машинерије, заснивајући то на самом закону, али због тога што је радник имао да доказује кривицу власника не добија се практично ништа. И тек пресуда цивилног оделења Касационог Суда од 16. јуна 1896. утврђује начело ризика, т. зв. професионалног ризика, и пре закона.)

Код нас је ово питање у смислу овога начела регулисао тек Закон о осигурању радника од 30. маја 1922. По у у 35 приноси за осигурање радника у несрећним случајевима падају искључиво на терет послодавца и није допуштено, да се на име ових приноса ма шта задржи од зараде радника или да се другим начином превали на радника у целини или дели мично. Осигурање пак има за циљ да накнади целокупну штету која је настала због телесне повреде или смрти проузроковане несрећним случајем (5 84 у вези са S-OM 85 истог закона). По овом закону радник добија и више него што би добио код суда по начелу ризика. Тако ће на пр. породица једног радника, који би себи повреду намерно проузроковао и од тога умро, добијати законите потпоре и ренте, разуме се, ако они сами нису то исто учинили. Закон то предвиђа изрично за телесне повреде, али без сумње тим пре се то односи и на смрт (5 92 закона о осигурању радника од 30. маја 19:2.).

Ми смо споменули да су француски судови утврдили одговорност послодавца и пре самог закона. (Остављајући на

ti B. aa np. Marcel Planiol, Traite ćlementaire de droit clvil, tome deuxičme 1917, sepličme edition, er. 597 608. Ту је дата историја питања и систематско излагање закона.