Ekonomist

– 11

ово друштво подражава, јер са уписом акција банчиних иде врло споро. Већ у поменутом чланку који је изашао у „Економисту“ у време кад је тек упис акција Репарационе Банке отпочео, изражена је бојазан за успех уписа и наведени разлози за то. По нашем мишљењу од пресудне важности је аргуменат да уплатом акција једног оваквог друштва, уписник за своју обвезницу, која не само што има осигурану ренту, већ и курс више мање стабилизован, и велику пијацу, тако да је може врло лако на случај потребе било уновчити било подићи зајам на њеној подлози, добија један папир, који не само да је одредбом правила винкулиран на једно потпуно неодређено време, него који још уз то има куд и камо скученију пијацу и према томе се да теже уновчити или употребити као подлога зајма.

Међутим, уплата акција обвезницама ратне штете по курсу вишем од берзанског, нема само ту рђаву страну да тешко успева, која је већ сама довољна да се одбаци овакав начин уплате, већ уз то је и противна одредбама закона.

По правилу, упис акција врши се у готовом новцу. Ако се пак упис врши апором, т. ј. улогом у другом чему а не готовом новцу, онда се такав улог може примити само са његовом пијачном вредношћу.

У противном случају, акционар неби унео у друштвену главницу по акцији онај законски минимум који се састоји у номиналном износу акције. У овом случају је истина Министарство, одобравајући правила тих друштава, предузело меру предострожности, да не би било злоупотреба приликом продаје акција по којима де Тасјо није уплаћена сума на коју гласе. Та предострожност састоји се у томе, што је спречено трговање са акцијама све док курс обвезница 2'/,', не достигне курс по коме су се ове примале приликом уплате, т. ј. 200 динара.

Али, ако је Министарство, одобравајући правила друштвена, пристало на то предењивање вредности обвезница приликом уписа и уплате акција, питање је, по коме ће курсу друштво књижити те папире, из којих ће се, бар у почетку, једино и састојати друштвена имовина. Према тачки 2. члана 71. закона о акционарским друштвима, све хартије од вредности имају се унети у биланс по курсу последњег дана пословне године. Друштво је дакле пред алтернативом: или да књижи обвезнице по курсу тога дана, и, сем ако курс не скочи до 200 динара, целу разлику између дневног курса и курса од 200 динара да књижи као губитак, и ако стварног губитка нема; било да књижи по курсу од 200 динара, ако је

дневни курс нижи, и да се на тај начин огреши о јасне прописе закона.