Ekonomist

433:

Количина воде је у сва три случаја подједнака. Ово се

по себи разуме. Сирови протеин, сирова маст, безазотнеекстрактне материје, минералне материје, чист протеин, амиди и амиди у процентима сировог протеина опадају с обзиром на 14. мај. Једино расте количина грубог влакна. Другим речима растућа трава добија само у маси али не и сразмернопроцентуално у храњивим материјама. Млада трава, односно: биљке су по правилу богатије водом. У сувој супстанци. имају више чистог протеина, азотних једињења не беланчевинасте природе и минералних материја него што имају

старије биљке. Старије биљке имају обично много више

грубог влакна, а нарочито још кад дођу до сазрева или и сазру. Тада се безизузетно јако здрвене. Здрвењавање почиње одмах по прецветавању.

Бројеви, које смо навели могу још више варирати. Али: нека су наведени довољни ради потребне оријентације.

Са овим у тесној вези стоји сварљивост па дакле и хранљивост. Испитивање је учињено код коња и овце. Добивени су ови резултати: процентни са-

састав коефицијенат : процена | сааранвости | РНајеварљивих откос OTKOC откос JL || OJ a JO JL | 99. | a -)) JL | 9 = Вода 15,0)15,015,0|— "| | |-=-" = Сиров протеин 16,1. 9,5, :7,2173,8/72,1,55,5 11,8] 6,8! 4,0 Сирова маст 2,9) 2,3. 2,3165,45!,6743,3] 1,9! 12 1,0 Грубо влакно 21,029,6,32,4179,5/65,7/61,1116,7|19,8/19,8 Безазотне : екстр. материје 87,3/86,8)36,975,7|61,9/55,7 [28,2129,820,5 Минералне материје | 7,7 6,8) 6,5! — | | | |— |Органске материје |77,3/78,278,8175,8/64,3.57,5158,6 50,8/45,8 Чист протеин 10,5 8,0) 6,7159,1.66,751,91 6,2! 5,3! 3,5 Амиди 9,6) 1,5) 0,511001001100 | 5,6) 1,5 0,5 амиди у процент. сировог протеина |84815,8 6,9 — | — | — [|47,5/22,112,5

Ови бројеви јасно указују на количину грубог влакна. У колико она више расте, у толико и сварљивост опада. Ако би се ова три откоса нормално и правилно сасушила у сено,.