Ekonomist

479

беспомоћно, истини треба храбро гледати у очи, и онда пуним махом захватити у дело. То дело економског и социалног организовања — не моралне и патриотске проповеди — у ствари је наставак дела за ослобођење нашег народа, и једнак значај има за нлшу будућност, ако не и већу.

3. Наша жена на селу заслужује највећу пажњу свих социалних радника. Велика мученица од увек, наша жена је пропатила неиздржљиве муке за време светског рата. Давала је без роптања крв своје крви, у уверењу, да ће национално ослобођење донети и њој лепше дане. У слободи, она је опет заборављена: непросвећена је и њен положај у друштву није ни за длаку измењен. Неколико одржаних домаћичких течајева нису растргнули ни једне карике у тешком окову незнања у коме се наша сеоска жена налази. Досадање организовање наших жена почињало је увек одозго, а још никада одоздо где је 90"', жена. Време је да се приђе нашој радној жени, сељанци и радници, и да се оне организују, по предлогу практичних феминиста као што је г-ђа Јованка Шиљак, у сеоске привредне женске задруге, док не почну улазити у опште привредне организације, где ће бити заједно са људима. Свака општина треба да има своју женску задругу. Кроз ту задругу сав женски рад нашао би купца, а задруга би јевтино снабдевала свим женским потребама. Ту би се улагале женске уштеде. Кроз задругу би се код жена будила свест да је и жена човек са свима правима и дужностима. Кроз њу би се жена просвећивала и оспособљавала за своју особиту улогу мајке, домаћице и васпитачице своје деце. Женске задруге би, доцније, делегирале своје чланове у општинске управе, а савез женских сеоских задруга слао би своје делегате у Пар. ламенат. Треба најзад престати са милосрђем и филантропијом, јер тиме се жена понижава и одстрањује. Жене треба организовати у привредна и културна удружења где су чланови равноправни, где се негује људско достојанство и практикује социална дисциплина.

Све ове врсте социалног рада на селу најбоље могу обављати учишељи и учштељице, али и сви они који су у непосредном додиру са сељаком: свештеници, економи, лекари, па и они варошани који чешће долазе у везу са селом. Нарочито могу бити корисни сшуденши са села или из мањих места. Ни интелектуалци ни остали варошани не треба да забораве ово: нећемо имаши ни праве културе, ни велике трговине, ни напредне индустрије све док не подигнемо село и сељака. Зато радећи за њих ми у ствари најбоље и најуспешније радимо за себе.

D-r Драгољуб Јовановић.