Ekonomist

616

множитељ ту, ако би у крајевима са кат. чистим приходом износио 10, снизити бар на 6, а ако су и повишења цена за време рата упливисала на висину узетих кат. вредности, онда и нешто ниже.

3. И множштшељ 12 за крајеве с катастарским чистим приходом морао би се сматрати прениским, у колико би скупа са множитељима, који би се према пропозицијама код члана 91 имали применити у Босни и Хнрцеговини иу Србији и Црној Гори, резултирао нижи укупни доходак државе из пореза на земљу од садањег њезиног дохотка из тог извора. У подручју пријашњег уг. хрв. финансијског законодавства не значи н пр. примена тог множитеља никако какав већи пораст тог дохотка, ако се уваже и сви прирези, који отпадају са новим законом. Финансијским законом за 1920/21 подигнуте су ту биле основице пореза на земљу на четвороструки износ кат. чистог прихода изузев једино жупаније личко-крбовску и модрушко-речку, где су подигнуте само на троструки износ. На земљарину плаћа се ту опћи доходарински прирез са 30,|“ и ратни прирез са 609. Уз то ваља уважити и тециварину [ разреда, која се плаћа у различитом износу према своти у минулој години разрезаних других непосредних пореза. Именовани прирези са тециварином 1! разреда значе дакле ако не рачунамо тачно — подвостручење земљарине. Томе придолази још поратни ванредни прирез на постојеће непосредне порезе и прирезе, уведен законом о буџетским дванаестинама за јули-септембар 1923, који код свих врста пореза на земљиште износи 5 динара на сваки динар пореза и приреза, што значи пошесторостручење тих пореза и приреза, Уважимо ли све то, добивамо резултат, да у оном делу тог подручја, у ком су основице пореза на земљу подигнуте биле на четвороструки износ кат. чистог прихода — а то је далеко претежни део —, оптерећење земље порезима и прирезима већ данас износи приближно 12 пута толико, колико износи 209 -на земљарина, одмерена од кат. чистог прихода, израженог у динарима по односу једна круна једнако један динар.