Ekonomist

584

Прекомурју. Противно поступање, каково предвиђа пројект, значило би корак унатраг према том законодавству и не би било повољно за развитак подузетништва у земљи, које један извор своје снаге налази у кредиту.

Ако се овде предложена преинака тач. | члана 56 проведе, онда се мора и члан 83, П (стр. 220 Грађе) преиначити тако, Ja Tau. 1) и 2) почињу великим словом, тач. 2 заврши тачком место тачком са зарезом и да се тачци 2) дода ова нова реченица:

Изузимају се од тога ставке означене у тачци 1 члана 56, које су већ одбите код установљења пореске основице за порез на предузећа.

Чл. 56 тач. 2 у вези с чл. 48 тач, 12.

Предлажем, да се шач. 2 члана 256 преиначи тако, да гласи:

2) у приходу предузећа односно другог самосталног течевног занимања садржани чисти приход властите или уживане имовине, која подлежи порезу на земљиште или порезу на зграде, и то код земљишта до износа двоструког катастарског чистог прихода, а код зграда односно делова зграда до износа, који служи као основица за разрез пореза од тих објеката;

а у вези с тиме, да се шачци 12 члана 48 дода на концу пред тачком са зарезом: (тач. 2 чл. 56).

Ако се чисти приход земљишта, који подлеже земљарини, одбија овде од бруто прихода, логично је, да се и чисти приход зграда, када подлеже порезу на зграде, који је од земљарине пуно још виши, такођер одбија. Док је пројекат код пореза предузећа, обвезаних на јавно полагање рачуна, предвидео одбитак и чистог прихода зграда (чл 94 Tau. 3), овде га испушта. То је ваљало и исправити, јер би иначе чисти приход зграда, опорезован већ порезом на зграде, био по други пут опорезован порезом на предузећа. То је прва промена, коју садржи мој предлог. Осим тога сам тој тачци дао другу стилизацију, која је логички тачнија.

Код земљишта допушта и мој предлог да се чисти приход одбије до износа двоструког катастарског чистог при: хода. То сгоји у вези с пропозицијама, које сам изложио у питању земљаринског провизорија код члана 21. Оне су тако удешене, да се приближно постизава и извесна равномерност по томе, што би ефективно оптерећење земљарином — просечно узето — свуда приближно имало одговарати половини номиналне 20%/ -не пореске стопе (или, што излази на исто,