Ekonomist

632

седе(колонизацијом) постижу се најидеалиије форме пнтезивне привреде. Последњи педаљ земље увлачи се у пуну обраду, стварају се услови за иншензивно сточарство, са којим је због веће продукције ђубрета у тесној вези иншензивно ратшарство. Такође, за развијање разних специјалних култура, као воћарства, површарсшва, гајења шрговинског и индустријског биља (мак, дуван, шећерна репа и др.) мали поседи HOказују далеко Пповољнија привредна препмућсшва него велики поседи. Мали посед, који је по површини земље мали, али по многобројности култура врло сложен и богат, према овоме представља. најидеалнији тип газдинства. Као такав, кад му се нису чиниле нпкакве правне и привредне смешње, дао је

свуда најбоље резулшаше п велики привредни напредак. Др. Ур. М. Стајић

Јтоворне одредбе 0 транзиту стоке И СТОЧНИХ ПрОмзвОда.

За све државе које имају јак извоз стоке и сточних производа, потребне су, у трговинским уговорима, специјалне одредбе, које гарантују увоз (те робе) и шранзшт кроз уговорне државе.

Ове специјалне одредбе потребне су стога, што опште уговорне одредбе не нуде довољне гарантије ни за увоз ни за транзит стоке. Као што је познато, општа уговорна одредба о слободи трговине, т. ј. обавеза уговорних страна да неће забранити увоз, извоз и превоз; дозвољава одступање из ветеринарних разлога, — што значи да би, без специјалних прописа о трговини са стоком и сточним производима, увоз и транзит ових артикала могао бити из ветеринарних разлога увек спречаван.

Специјалне одредбе о трговини са стоком и сточним производима налазе се у ветеринарној конвенцији (ноти), која, као засебан анекс, чини увек саставни део уговора. За државе — извознике стоке закључење ветеринарне конвенције има, по правилу, исти значај као и сам трговински уговор; и из наших предратних односа са Аустро-Угарском знамо, да је преговарање о ветеринарној конвенцији био увек нај-