Ekonomist

721

За данас постоји још доста шаренила у сортама које много пута није потребно. У интересу и квалитета и квантитета треба избацити ово шаренило. Треба задржати само оне сорте, за које је доказано да су и најбоље и најтипичније за дотични крај. Даље треба дејствовати, да се подижу виногради ако не у целости једном сортом или потребном мешавином за стварање најбољег вина, а оно бар по прекопима. Грожђе је материјал за производњу вина. Каква је сировина такво ће и вино дати т. ј. његову основицу. Према томе створити првокласну сировину и квалитативно и квантитативно јесте исто тако важан и велики задатак као и прерада ове сировине и неговање ове прерађевине. Природа нам је и ту врло издашна и треба је само искористити у пуном смислу. Наше је мишљење, које базира на искуству, да наша вина при ваљаном справљању и добром неговању могу стајати квалитативно високо, па било да су справљена из домаћих или страних сората. По себи се разуме, да ће и ту бити у супремацији. она из оних крајева у квалитативној производњи сировине па дакле и вина. На крају крајева природа и ту игра основну улогу.

Исто тако као што виноградарство припада појединим крајевима, припада и воћарство појединим крајевима у нас. Не може се рећи, да наше воће неможе бити првокласно са мало више воље и труда, али ту много што шта недостаје.

У Краљевини је било 1923 год.

дрвета шљива 26,268.383 и т. д. Србији — северна област 32,776.617 Србија — јужна област 1,138.411 Хрватској ; 8,296.643 Босни и Херцеговини 12,371.758 Војводини 344.130 Словеначкој 1,140.250 Далмацији 49.071 Црној Гори 156.508

Као што се види Србија у старим границама стоји на првом месту. Она има преко половине целокупног броја дрвета у Краљевини и преко два и по пута броја дрвета у у Босни и Херцеговини. После Србије има Босна и Херце-