Ekonomist

217

(Остале две групе (производи шумарства; копови, руде и метали) показују померање, које је тачно супротно померању из прве групе, на име: оне имају мањи проценат учешћа у првим, а много јачи у доцнијим годинама. Изузетак показује свега 1920. година са производима шумарства.

Процентуално учешће појединих држава у нашем извозу приказује нам следећа табела.

(Табела 3.).

Извезено за 1920 1921 1922 1928 1924 Италију ој 27.14 24.72 30.49 30.28 28.91 Аустрију 24.67 95.86 22.97 28.66 24.46 Чехо-Словачку 5.12 410 811 782 9.89 Грчку 4.7 519 4,67 5.74 7.09 Немачку 752 1615 843 4.22 4.08 Мађарску 214 1.21 524 4.79 7.93 Швајцарску 3.68 6.87 7.62 6.43 4.08 Француску 313 166 5.485 433 3,87

У допуну горе изнетих цифара (процената) потребно је учинити извесне напомене.

"Наша статистика у погледу дестинације не може се сматрати као потпуно тачна. Један део извоза, који наша статистика нотира као извоз за Италију и Аустрију, у ствари је само провоз кроз Италију одн. Аустрију, дестиниран за неку трећу државу. Колико је велики тај део, о томе се не може са прецизношћу говорити; али је сигурно, да он није тако мали: — зна се на пр. да наше дрво, које се по статистици извози за Италију (у 1924 вредност тога извоза била је'преко 1.800 милиона), иде одавде, ито у врло великим количинама за Шпанију.

С друге стране мора се нагласити, да је наша држава; у току ових 6 година које посматрамо, била на дуже или краће време, у неуговорном стању са многим државама (са Бугарском и Турском још смо у неуговорном стању), — а та чињеница није могла остати без утицаја на дестинацију извоза.

Важно је, најзад, и питање о дестинацији извоза с обзиром на врсту појединих артикала. У. том погледу треба нотирати следеће.!)

=) Подаци су из. последње, 1924. године.