Ekonomist

385.

/

радници после рата на опозицију и левог (комунистичког) крила, своје сопствене средине, чиме се знатно компликовала и њихова борба. Природно је зато, да су секретари радничких комора у својим рефератима заузели један још борбенији став него што је иначе уобичајен на радничким конференцијама и конгресима, и ако та њихова борбеност има очевидну телденцију да пре свега подстекне осећај солидарности и потребу радника да се што већма збију у своје редове. Та борбеност као што смо рекли није ништа ново; она се увек испољава у једној више демагошкој него стварној аргументацији. Али док се та аргументација некад и сувише мало обазирила на привредне моменте без којих се успешна социјална политика нм може ни замислити, она већ од извесног времена напушта тај погрешни пут. Ми већ у Женеви опажамо све већу оријентацију вођа радничке класе у привредном правцу, О њој још боље сведоче последњи опширни и делом темељно обрађени реферати тајника радничких комора, а нарочито тајника централног секретаријата радничких комора Д-р Живка Топаловића, са којима ћемо у следећем подробније да се позабавимо. Предходно би само да утврдимо неке формалне недостатке његових разлагања, који на једној страни знатно отежавају преглед постављених питања, а на другој проузрокују опречности и контрадикције код самог реферата: Тако сеу. тим његовим разлагањима не види по којем је становишту извршена подела у поједине главе, а између појединих глава реферата не достаје потребна веза; за то се дешава да ону једној глави тврди да индустријалац зарађује премало или ништа јер му банкар одузима целу зараду, а у другој да индустрија 1925. годину може у пуној мери назвати годином своје бербе. Све и кад би царинска заштита и саобраћајна тарифа одговарали потребама индустрије, оне су тек пре кратког времена ступиле у живот; они могу уродити плодом тек након неколико година; берба се тог плода дакле, ни у ком случају није могла обавити већ год. 1995.

Те нелогичне скокове Др. Топаловић прави с очевидном намером да прикаже наше привредно стање у повољнијем светлу него што је оно у стварности, како би ослабио онај део аргументације послодаваца, који се односи на њихово данашње критично привредно стање. Али да пођемо по реду.

Одмах у првом реферату о међународном промету, назива Др. Топаловић све оне критичаре економским кукавицама, који истичу да наш трговачки биланс постаје олет пасиван. Он у ту пасивност не верује због трајне тежње динара да расте. Да би демантовао статистичке податке који доказују противно, Др. Топалови= тврди да трговци извозници подносе неистините пријаве о правој цени своје извезене робе,