Ekonomist

346

1. велика понуда робе и, у вези с тиме, пад цене роби на пијаци :

2. смањивање предузимачке зараде Ooo пала у поређењу са зарадом из првих година после рата;

3. обустава рада, односно смањивање капацитета рада у многим индустријским предузећима;

4. појаве стечаја и

о. повећан број неупослених радника.

Све се ове чињенице у јачој или слабијој мери, односно у мањем или већем броју збиља појављују; и сасвим је разумљиво да се они, који су њима погођени, и који се, баш услед тога, налазе у тешким приликама, жале на екомску кризу. Али по нашем мишљењу за наш привредни организам узет као једна целина, тежиште питања не лежи у постојању или не горе наведених чињеница, већ у њиховој јачини и бројном стању. -

_ Ствар је врло проста. И при најповољнијим економским приликама горње чињенице могу се спорадично појавити, и њихова појава може довести појединце тј. поједине привредне јединице у тежак економски положај, па чак и до економске пропасти, — али из тога још не излази да се држава као целина налази у економској кризи. Једно стање обележиће се као економска криза само онда, ако су горе побројане појаве врло интензивне, тј. ако се појављују: не спорадично, већ у свима гранама привредног живота — у ком случају имамо општу — или у једној целој привредној грани — у ком случају имамо парцијалну привредну кризу.

Посматрајући наше економске прилике са овог општег становишта, долази се до сазнања, да оне нису онако рђаве, како их многи представљају. Истина је, да се све горе побројане чињенице спорадично и овда онда појављују; али ни по својој јачини, ни по своме броју, оне нису такве, да бисмо морали очајавати, и, што је врло утешно, уз добру вољу и довољно опрезности, оне би се могле свести на много мању меру.

Одвело би нас врло далеко детаљно излагање наших данашњих економских прилика, с тога се у потврду горње тезе морамо ограничити да овде дамо само једну сумарну слику данашњег привредног стања.