Ekonomist
o 5
morali — da bi iskoristili svoj potpuni kapacitet — koristiti se ı uvozom siranogz Žita u vidu prometa meljave. Jer u zemlji ne proizvodimo toliko pšenice koliko mogu da samelju naši mlinovi, kojih ima preko 800.
Medutim Je mlinska industrija zbog raznih okolnosti u poslednjim godinama mogla da iskoristi samo mali deo, čak ni 20%, svoe kapaciteta, naročito radi toga, što je izvoz privremeno ukočen ; tertorija ramije Austro Ugarske bila je naime najvažnija pijaca za naše brašno, a države kojima su pripali delovi ranije monarhije sprečavaju uvoz stranog brašna u zaštitu svojih, naročito posle rata podignutih mlinova.
Uz mlinarsku industriju moramo pomenuti industriju lestenina, keksa, dvopeka, dečjee brašna, koja je 7 STOJI sa oko 60 ivornica i radionica.
JTndusirija mesa ı mastt (oko 75 velikih ı manjih ivormica) može pored podmirenja domaće potrošnje da izvozi velike količime svojih prvoklasnih proizvoda (salamu, šunku, kobasice, sveže ı suvo meso, slaninu, mast svinjsku, zaklanu živ inu) na Inostrana tržišta, (naročito u Austriju, Italiju, Česku ı Švajearsky).
Izvoz svežeg ı preradenog mesa ı svinjske masti je iznosio:
God. 1924. 19.263 tona u vrednosti Sa ee Ra ac do 35 By) AVA. (0X0\0).—= ID) 1923. 29.379 . ............. 548,696.000.1922. 21.788... : -..г......--. 888,689.000—
Prema svojem kapacitehi ODA bi ova grana industrije да 17071 тпосо уесе Коћете, ће ђа зе тосао ргеђедт ђгој соуеда i svinja, koji se sada izvozi u živom, izvoziti u preradenom stanju.
Za ilustraciju navešćemo da je izvoz žive skoke iznosio milionima (dinara:
1929. god. 1993. god. 1094.god. goveda Зи 93 516 745 svinja DO RIO пе еј ЈЕ: () 148 27!
Гпаихиаја 5есета је са л nas zastupljena po 8 više-manje velikih ı moderno uređenih labrika, od kojih su dve državne. Naša produkcija šećera povećavala se od godine do gvodine, te je iznosila u kampanji 1924—25. 12.280 vagona šećera, čime Je postignil maksimum kapaciteta tvornica. Od ove količine podmirena је potrošnja u zemlji, koja iznosi 8000 vagona godišnje, a 1000 vagona Je izvezeno. Suvih rezanaca šećerne repe proizvedeno je 109495 god. 5400 vagona, od kojih je dobra trećina izvezena u Ameriku, U bvornicama se ргегадије isključivo domaća šećerna repa. ~
Kapacitet pioarske industrije (40 pivara) iznosi preko |I miliona hektolitara godišnje, prema čemu može da pokrije celu po-
trebu zemlje. Faktićna proizvodnja piva iznosila je wu periodu 1924-25 oko 518.705 hektolitara.