Ekonomist

796

која се односи на целу серију. Најзад, четврти је услов : треба _да буде стабилна, тако да је мале модификације у серијп не мењају. -Са гледишта математике средина је највероватнија (7. ЈЕ најтачнија) вредност између свих вредности једне серије дата, за која се претпоставља да су ма и најмање погрешна. Вероватна погрешка (са гледишта тачности) средине једног велшког броја цифара је мања, него ли погрешка сваке од ових цифара по наособ. |

Према начину обрачунавања равликују се три врсте средина : аритметичке, геометријске и хармонијске,

Међу аритметичким срединама треба разликовати три врсте: просте, композиране. и аритметичке средине добијене т. 8. индиректном методом обрачунавања.

Проста аритметичка средина добија се када се саберу сви планови серија и збир подели бројем чланова.

Композирана пли пондерирана аритметичка средина разликује се од прве, што води рачуна о фреквенцији чланова серије (т. ј. о томе колико се пута јављају).

Претпоставимо да треба наћи средњу цену једног хектолитра продатог жита разних количина пи по разним ценама.

Понедељак 50 хектолптра по 25 динара: Уторак 25 Sa 09.9 Среда 35 = Sa O

Да би добили средњу цену, т.ј. да би се добила пондерирана или композирана аритметичка средина треба: помпожити међу собом количине и одговарајуће цене, те производе треба сабрати па збир поделити вбиром количина.

Ова се“ средина употребљава нарочито у Indeks Numbersима (т. ). »Бројевима покавивачима«), о којима ће још бити речи, а у којима се упоређују цене једне године, сведене на сто, са ценама осталих година сведеним на одговарајући однос према тој цени.

Аритметичка средина добијена »индиректном методом« добија се, када одредимо просту аритметичку средину извесне серије, затим израчунамо равлику између сваког од чланова серије и средине, онда саберемо те равлике, па збир тих разлика поделимо са бројем чланова серије пи тако. добијени количник додамо броју који представља арптметичку средину те серије.

На пример треба маћи средњи број бракова закључен у току једне периоде.