Ekonomist

432 | а,

иностранствуг Познато нам је, да је и држ. буџет за 1928/1929 год. закључен са дефицитом. Истина тај дефицит није велики на папиру и њега је могуће отклонити стегнувши крај са крајем. Али то је само на папиру. У ствари нама је познато. да су за прошлу 1926/27 год. држ, приходи непотпуно сакупљени и то према биџету у износу 1.116 мил. дин. те је због тога остало неизмерних расхода за ту годину око једну и по милиарду дин. Има веома интересантних прорачунавања др. Шећерова,

који доказује да се буџетски дефицити понављају код нас сваке

године. и да су постали хроничне природе.

На основу чега се може претпоставити да се неће поновити то исто и у следећој бупетској години, тим пре што се говори о оскудици у новцу код сељака, нашег главног платиоца пореза. То је перспектива држ. буџета при претресању питања о кризи пољопривреде. -

До ових закључака долазимо у погледу економског стања наше земљорадње у вези са стањем нашег државног газдинства: 1. Извоз земљорадничких производа у иностранство смањио се за једну ипо милиарду. У исто време сеоско становништво везано је годишњим исплатама по меницама од прилике за суму од 1 милиарде динара. Значи, и ако се успостави нормалан извоз из земље, сељак ће ипак осати под теретом исплата својих дугова, које је починио за време кризе.

2. Због смањивања извоза из земље, и због закључивања нових страних зајмова, платни биланс Краљевине постао је пасиван за 2 милиарде дин. У исто време извршење држ. буџета, дало је мањак у износу ! милиарде динара, од којих половина пада на мањак око експлотације железница. Државна Ззадуженост износа више од 56 милиарди динара, и уз најумеренији проценат“ пораста потребно је, ла државни бупет исплаћује годишње више од 2 милиарде- динара. Значи, и ако се упостави нормални извоз из земље, платни билас Краљевине остаће пасиван услед пораста дуга на страни,

Где је излаз из тог положаја 2

Довољно сам севећ задржао на детаљима о земљорадничком кредиту, путем замене зеленашких меница у селима заложницама Хипотекарне Банке. Та замена не само да би ослободила сељака од јарма зеленашких камата и сачувала знатну суму новаца за његово газдинство, већ би служила и као почетак развића земљорадничког кредита.

Али за напредовање сеоског газдинства није довољан сам кредит, Потребна је још и организација правилног сеоског газдинства.

Па кад за ту сврху видимо у држ, буџету за 1928/1929 год. кредит од !38 милиона дин. онда се не треба чудити ако пољопривредна криза постане перманентна,

То питање је од највеће важности за нашу Краљевину, пошто овде, у искључиво земљорадничкој земљи, благостање сељака је благостање целе државе,