Ekonomist

371

Зато ја, ето, проблем штедње једно од највиталнијих економских и опћих питања нашег народа. Са правом су рекли оци економских наука: »ако је рад отац, штедња ја мајка капитала«. Желимо ли да се земља економски подигне, да народ од ње имадне највећу корист; сшварајмо капитал! А капитал ве се створити тек после дугог низа година, и зато треба да отпочнемо са радом чим пре. Свако ће закашњење имати своје непизбежне последице, а ове бе се све више и више увеличавати. Питањем штедње треба већ данас да се забаве сви економски радници, Не треба чекати да то питање покрене нека од »влада« или неки од »политичара«, Напротив, ми смо уверења да нити владе нити политичари неће на то реагирати пре него се покаже велики успех неког замашног рада на томе пољу. А да се-наш народ одгоји за штедњу, да се научи како да најрентабилније употреби своју зараду требаће да се 7 народу ради више него што. треба да се проведе ма и једна друга потребна еволуција. Лахко ће бити научити читати и писати; лахко ље се привићи на једнокатницу, али ће бити тешко и рђаво одузимати сељаку оно што му је тако срасло у души; а то је, да мање троши него што заради. А то мора бити. Штедња мора да добије свој корени у најсиромашнијим слојевима народа, ако се жели да се народ оспособи за нови еколомски живот који ми сви желимо. Ни једна данас напредна држава није достигла свој степен културе без тога. Ни један народ није постао богат а да није пре био сиромашан.

|}

Улози на штедњу се код нас налазе највећим делом у банкама. У земљи имамо мало Штедионица које би скупљале улоте на начин који се среће у Немачкој, Француској, Чешкој и Шпанији. Поштанска Штедионица заводи улоге тек од

1-УП.-1926. То јесте донекле проузроковало да се новац није улагао. Банке су новчане спекулативне усганове. То је трговачко предузеће којељу није сврха да у народу развије економски дух (и ако би то требало да буде) него настоји да од свог рада извуче што већу корист. Задруге, које су се у нас заправо тек сада почеле да развијају, имале су најмање намере да стварају неке врсте капитала. Њихова је била једина задаћа да на неки начин дођу извана до капитала и да га даду својим члановима који га од њих погражују. Државне банке нису никада ни посвећивале никакве пажње штедњи,

Да погледамо статистику: (Види табелу на стр, 378).

Ако у процентима прикажемо удео поједине групе онда добивамо ово : Банке; 87"/; Пошт. Штедионина 5,2%/ Задруге 2,6"/5; Држ. Хипот. Банка 4,6%/. Код банака отпада на Загреб 58,71%/, где сама Прва Хрватска Штедионица има 1.357 милиона динара на улозима или скоро 3,