Ekonomist

319

се не служе новцем који су добиле од своје трговачке клиентеле, оне га траже у својим трговачким потхватима, спекулацијама и т. д. Банка је институција која оперише капиталом, у којој овај не сме да остане нити један једини дан а да не циркулира, а то се не слаже са улогом, нарочито не са улогом краткорочним какав је код нас. Да се то код нас догађа, ми смо нагласили, разлог је; што се улогом служи само имућније грађанство; што задруге нису могле да се из свог приватног развоја још увек подигну на степен у коме би могле да посвете пуну пажњу око привикавања својих чланова на сталне новчане уштеде; што је Поштанска Штедионица тек сада почела да уводи улоге на штедњу, што државне банке не сматрају то за своју улогу. ;

Као друга установа је Поштанска Штедионица. Прва Поштанска Штед. била је код нас у Сарајеву, која је отпочела са радом 17. јула 1911. После ослобођења сарајевска је Пошт, Штедионица обновила рад 1. У. 1921., а иза тога времена су се почеле да отварају нове по целој држави, 30. новембра 1921. г. изгласан је закон о Пошт., Штедионицама, по коме се све Пошт. Штедионице сједињују и отвара се Централна Пошт. Штед, у Београду. Као први рад Пошт, Штедионице био је чековни промет. Тек од 1. јула 1926. г. уводе се улози на уложне књижице, До краја 1926. г, (за шест месеци) било је уписано 12,579 књижица од чега отпада 43"/D на књижице за марљиве ученике, док од остатка отпада 23'/, на државне чиновнике и 140 на децу. На свих 12,597 књижица било је уложено 8,521.602 дин. или просечно 782 дин, на једну, До краја 1927. било је уписано око 23.000 књижица са укупно 22,5 милиона динара, или соко 1000 динара просечно на једну књижицу.

Рад Пошт, Штедионице око штедних уложака још увек је у развијању, како то наглашује ињен директор г. Др. М. Недељковић. Развој тога рада и њсгов успех главно је питање које код нас окружује питање штедње. Пошт. Штедионици је то једна од главних задаћа. Сакупити новац из најзабаченијих крајева земље, сакупљен сачувати са највећом сигурношћу то је начин како да се оствари штедња, Никоја друга институција не може ту да замени Пошт, Штедионицу, [о' треба да је њена једина или бар најсветија задаћа, Чековни промет ће се развити онда кад буде новца, и он дакле нема оне улоге коју ће имати кад се у земљи буде налазала која милијарда више капитала. Данас је он нећемо рећи непотребан али веома далеко од тога да буде главна сврха Пошт. Штедионице. Она није државна банка, као што је Хипотекарна или Народна Банка. Она није потребна нити код клиринга јер је то посао чисто банкарског карактера који не треба да се води под никаквом државном контролом, Посао пошт, чекова ма колико био од важности, није и не може бити успоређен са сврхом