Ekonomist

388

имену оснивача), распрострле су своју делатност по читавој Русији и у случајевима проневера чак и замашних сума за 24 часа су попуњавале мањак у благајни и тиме гарантовале нормални и мирни рад многобројним привредним државним установама и приватним предузећима. Напомињемо, да су чланови различитих артељи били запослени не само у својству благајника, него и каб књиговође, магационери, бројачи новпа, гардеробери, портири, продавци новина, агенти, инкасантни итд,

Питање проневера јесте актуелно питање и ја држим, да би са мало добре воље, а уз помоћ наших водећих новчаних завода, индустријалаца и трговаца и њихових удружења, било могуће остварити и код нас ову корисну организацију.

Гл. Стрекачев

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА

· Статистика увоза и извоза наших лука регистрована од наших __ царинских власти

Од 1921, г, почело је да се најпре примитивно па све тачније и детаљније региструје која се трговина промеће у нашим лукама, То је у почетку радила наша »Поморска област« а доцније »Дирекција за Поморски Саобраћај«. 1923. године почела је да се тиме бави и Трговачка Комора у Сплиту, узевши донекле за пример Комору у Грсту. Пре кратко време договорише се ова два надлештва о заједничком издању статистике што ће бесумње да повољно утиче на будуће сређивање и издавање ових драгоцених података. Евиденција о саобраћају у нашим лукама је сада заиста знатно боља и публикације о томе почињу све више да задовољавају потребе економиста и стручњака.

Ново пријатно изненађење у том правцу јесте уврштење статистике »увоза« и »извоза преко царинарница« у морским пристаништима у општој »Статистици Спољне Трговине« за 1927. г, коју издаје Генерална Диракција Царина.

Ово је један велики и значајан корак унапред у регистровању трговине преко наших лука, Али, као сваки први корак ова статистика има недостатака и потребује допуна и усавршавања. _