Ekonomist
400.
важе два права. Овај закон је за банке најбољи гешефт, што су га игда учиниле, а за приватнике није ништа, Али то не сме да буде, или ћете све зеленаше пустити у Хипотекарну Банку, или ћете их истерати из Хипотекарне Банке и све паланачке банке.
Ово је тако ноншалантно унесено у овај предлог, јер колико ја знам, целокупна актива Државне Хипотекарне Банке не износи 1.600,000.000 динара. Тамо се говори: колико не би достајало новаца за ове послове, Народна Банка има да даде кредит, целокупна актива Народне Банке износе 1.500,000.000 диан,, или ће узети кредит на страни, Народна Банка може на страни само добити кредит на заложнице, нипошто лични кредит, а ове менице никако неће моћи да служе за подлогу заложница. Резултат овога закона на крај крајева би био, да еви сумњиви дугови буду сручени у Народну Банку,
Господо, чак ја имам доказа за тај пројект закона да није политичка борба по среди и агитација, да не би сад било повода овом закону. Сељак добива моратариј према свим заводима изузевши Земљорадничку Банку, Народну Банку, Поштанску Штедионицу и т. д. Дакле то су баш они заводи, који ако би ко требао да се жртву,г за сељака, они би требали, јер сви ови треба да раде сељачким новцем, а сељаку треба помоћи и ако треба да се приватни капитал жртвује, онда треба пре свега да се жртвује капитал ових пољопривредних установа. Већ је само ово довољно, да буде та ствар промашена, јер су сви дугови сељака код удруга. Ја не могу квантитет да испитам, колико је сад дугова код оних завода, који су привилеговани, али ја не знам, зашто ове установе нису повучене под овај закон, |
Ето, господо, то је први део закона, онај, који говори о мораторију. Дакле у овом пројекту има такође нешто врло интересантно, ту се стварају нове правне основице за задужење сељака у будућности. Овде има две ствари, које су ушле у закон, а нису требале да уђу. Да кажем још нешто. Сељак добива мораторију за пет година, а ови заводи добивају кредит на седам година, Дакле они још држе две године паре јефтино.
Мораториј је једна репатица, која се појавља, па се губи, Сад се уз овај закон веже услов, уз који може добити сељак кредит за вавек и у будућности. А још је једна важна грешка. То је ова: сељак се не.може задужити по меници за гогово, а може се задужити по меници за робу или за рачун код трговца, занатлије и индустријских предузећа. Te се менице не могу есконтирати и реесконтирати код новчаних завода, И после долази још једна тачка о том, о продаји, кад ће бити продаја тих хипотецираних имања, која је тачка врло интересантна, Дакле сељак се не може задужити по меници за готово, али се може задужити по роби код трговца, занатлије или индустријског предузећа. Према томе, кад се сељак задужи код