Ekonomist

402

стерати у некакве задруге, док се Немац зове ферајнсмајер. Дакле према тому биће увек људи, који ће остати ван задруге.

Други је разлог тому, што !е задруга једна врло строга установа. Задруга није даћа, па да добијеш пара од задруге, треба да платиш улог свој. Пре рата ми смо били веома сиромашни у кредиту, како један Енглез каже, ми смо били једна сретна земља у свом сиромаштву, тако да је било овде мало људи, који могу платити улог.

Трећи разлог је што задруга има да даје онакве кредите који подпомажу пољопривреду. Према томе су многи сељаку потребни кредити искључени из задруге. Према томе има људи, који неће или који не могу да уђу у задруге и према томе нико нигда није могао све људе да стера у задруге.

Да вам испричам један мали догађај, један део моје историје

у том погледу! __Ја као члан Задруге никако нисам могао да уђем у задругу с Миком Аврамовићем, великим пијониром задругарства у нашој замљи. По среди су биле банке, (Он је био мишљења, "да сељак не може нигде другде да узме кредит, него код задруге и он је мислио, да је за сељака пропаст, кад уђе у паланачку банку. Он је годинама ратовао против тих паланачких банки п мене је чак називао банкократом, а ја збиља мислим, да то нисам нигда био, Ми смо се много око тога клали. Ја сам рекао: Задружни покрет тако споро напредује, а Мика Аврамовић тражио је од чланова задруге неку моралну висину, а сељак је требао, кад му је требало пара да бира између банака и зеленаша, Али између кајишара и најгорих банака увек постоји велика разлика. Банка хоће да заради, а зеленаш хоће да наследи дужника, И Србија је збиља трпила од зеmenama страшно. И он је тражио просто. да не погтоје те банке. Ту смо се разишли. Данас то исто кажем. Оваква одредба, да се сељак избаци из новчаног завода. пошто не могу сви да уђу у задругу, није на месту, а видите, већ се спрема вели«и кредит, дакле задруге треба форсирати свим средствима, али зато држава треба ла се побрине колико може, и да се у овој градацији завода по условима не израце новчани заводи, који су бољи од најгорих. Према томе мислим, да је идеја погрешна пскључити сељака од новчаних завода, јер онда не преостаје му лруго, него да иде, код зеленаша, тим пре, што су у Војводини банке први давалац кредита земљораднику. Има паланачких банака, које су солидније од Београдских, — Ја сам давно отишао из посла. Кад сам ја радио. онда Ваљевска Штедионица и друге неке паланачке штедионице давале су београдским штедионицама зајмове од 6'/, кад је била сезона, а са 8—109/, кад није била сезона.

Господо приближавам .се крају. Сад долази још нешто.

Господо, рекао сам мало пре, т. ј. нисам казао сад ћу

да кажем. (Овај закон је још неморалнији због овога: на једном